Lažni autizam često uplaši roditelje: Saznajte koji su simptomi i zašto se javlja

Pojava simptoma koji podsećaju na autizam, ali se daljim ispitivanjem utvrđuje se da nije u pitanju ovaj neurorazvojni poremećaj, već nešto sasvim drugačije, predstavlja lažni (pseudo) ili virtuelni autizam.

Izlaganje ekranima na uzastu 0-3 godine

Ukoliko se dete izlaže ekranima (televizor, tablet, mobilni telefon) na uzastu 0-3 godine, postoji šansa da će se razviti simptomi slični autizmu. Takođe, povećano vreme izlaganja doprinosi većoj povezanosti ovog faktora sa simptomima. U poslednje vreme je dostupno mnogo sadržaja na internetu i na televiziji, namenjenog bebama.

Ovaj sadržaj razvojno ne može da vrši pozitivnu stimulaciju, već hiperstimuliše dete i daje nerealan prikaz pojmova za koje potom ne može da pronađe asocijaciju u stvarnosti. Posledice hiperstimulacije ogledaju se u gore navedenim simptomima, koji ukazuju da dete nema adekvatne reakcije na podražaje iz realnosti, te reaguje agresijom, tantrumima, dok komunikacijske veštine izostaju.

Odnos roditelj-dete

Izostanak adekvatne socijalne interakcije, kao i responzivnosti roditelja na ranom uzrastu, doprinosi razvoju simptoma sličnih autizmu. Zajednička igra, kao i svakodnevne interakcije između roditelja i malog deteta, gotovo da su najvredniji izvor socijalizacije i stimulacije razvoja komunikativnih veština. Ukoliko izostanu, dete je uskraćeno kako za sigurnost u istraživanju okruženja, tako i za imitaciju koja iz ovih aktivnosti proizilazi. Bez zajedničke pažnje i imitacije, ne možemo očekivati prikladan govorno-jezički razvoj.

Navedena studija ističe i povezanost narušenog ritma spavanja na ranom uzrastu sa ovim simptomima u detinjstvu, međutim snažnija veza je opisana kod gore navedenih faktora, te se oni ističu kao ključni.

Razliku između virtuelnog autizma i pravog poremećaja iz spektra autizma može da odredi samo stručnjak čije je to polje rada. Ukoliko sumnjate na postojanje bilo kakvog problema u vezi sa detetovim razvojem, obratite se stručnom licu za savetovanje.

Savet roditeljima

Kada dete okupiramo ekranima zarad obavljanja nekog posla u kući ili boravka na javnom mestu, lako stvaramo lošu naviku, nesvesni posledica. Koliko god bilo naporno, prve tri godine su ključne za detetov dalji razvoj sposobnosti i uvođenjem distraktora koji pored negativnog dejstva, oduzimaju i priliku za prirodnu, neometanu interakciju između roditelja i deteta, ovaj razvoj ometamo i pravimo pogodnu podlogu za razvojne poremećaje.

Preporuke se svode na ukidanje vremena provedenog pred ekranima i povećanje broja aktivnosti sa roditeljima na podu, u prirodi, uz igračke ili predmete iz svakodnevice. Praksa se svodi na uključenje deteta u realnost i podučavanje adekvatnim reakcijama u različitim situacijama, jer – ako/kada dođe do ispada besa u restoranu, davanje ekrana radi mirnog ručka ne uči nikakvu lekciju o emocijama, saosećanju, kao ni o prikladnom ponašanju. Ne navikavajte dete na svakodnevne aktivnosti uz ekrane (hranjenje, oblačenje. kupanje…). Ucena ili nagrađivanje nisu metodi roditeljstva koji donose plodove, naročito ne dugoročno.

BONUS VIDEO:

(pitajlogopeda.rs/Yumama/Nataša Zlatković)