Da mališani mogu da nam kažu kako se zaista osećaju povodom svih nama uobičajenih postupaka, kako bi to izgledalo? Otkrivamo vam tajnu...
Deca između prve i treće godine prolaze kroz najzanimljiviju razvojnu fazu jer upoznaju svet oko sebe sa svih pet čula, pa im tako svaki pokret postaje zabava i igra...
U ovoj fazi često prave nestašluke i uživaju u stvarima koje su neverovatno duhovite, ali roditeljima i ne tako preporučljive.
Ali, da li ste se zapitali kako čitava situacija izgleda iz njihovog ugla?
Verovatno upravo ovako:
1. Ne budite me ako spavam.
Ozbiljno. Nikada nemojte to da radite. Ja spavam sa razlogom, u slučaju da niste primetili. I taj razlog je DA SAM UMORAN!!! Probudite me ako ste baš rešeni, ali čuvajte se posledica.
2. Ne gledajte me.
Želim vašu pažnju. Hoću je i treba mi. Ali prestanite konstantno da me gledate, posebno kada sam neraspoložen / gladan / nervozan / ranjiv / uplašen / srećan ili kada kakim u pantalone, što u principu znači nikad, osim kada spavam. Zapamtite. Ja sam luckast!
3. Nemojte me zaustavljati u krađi tuđih igračaka.
... ili od lomljenja istih. Samo želim da vidim koliko je interesantno.
4. Očekujte da ću da pravim scenu.
I ne budite razočarani.
5. Ne očekujte da ću da se zahvalim.
Hajde realno da pogledamo. Vi mi date nešto lepo, i ja treba da u tom trenutku pažnju usmerim na to šta ću reći?! Zahvalnost i sve te hipi gluposti su tako "pase".
