Prvi odlazak na zimovanje sa vrtićem

Veliki broj dece kreće vrlo rano u vrtić, već sa napunjenom godinom dana. Provodeći tamo većinu svog vremena, deca razvijaju navike, stvaraju modele učenja u grupi i pokušavaju da razviju svoje veštine.

Dečje mišljenje u uzrastu od tri godine o odlasku na zimovanje sa vrtićem je veoma zanimljivo. Naime, deca tada imitiraju jedna drugu, kao i odrasle; značajan je jer je to period kreativnosti, mašte i egocentričnog mišljenja, u okviru koga može da se pojavi i tzv. dečji negativizam. Dečja misao funkcioniše na osnovu principa koji se bitno razlikuju od principa logike odraslih.

Ne treba se čuditi kada dete kaže roditeljima da hoće da ide na zimovanje sa vrtićem, iako to često nije tačno, jer do tada nikada nije imalo takvo iskustvo. Ali će ono, na primer, odgovoriti: "Biće lepo, ide i Pavle".

Deca, jednostavno, nemaju iskustva u nekom prethodnom odvajanju od svoje porodice, pa nemaju na osnovu čega da zaključuju. Zato ne očekujte da od njih dobijete pravi odgovor.

Kako pripremiti decu za prvo odvajanje?

Kada se govori o putovanju ili odlasku na zimovanje deca vole da zamišljaju, slušaju, posmatraju i učestvuju u raznim aktivnostima vezanim za pripremu ovog događaja. Najčešće je to kupovina, slaganje i izbor stvari, dogovaranje sa drugovima i drugaricama i njihovim roditeljima da se nešto ne zaboravi i drugim aktivnostima. Nešto veliko se dešava. Roditelji treba, često da pričaju kratkim rečenicama o lepim stvarima koje čekaju svu decu, a ne samo njihovu.

Treba što više da pohvaljuju dete; da pokažu radost što je dete već samostalno; da ga usmeravaju na vaspitače koji će da vode računa o njegovoj higijeni, ishrani, ostavljanja ličnih stvari. Ukoliko roditelji poznaju mesto gde dete odlazi, mogu i da mu opišu svoja zapažanja.

Neka istraživanja vezana za emocionalnu i socijalnu zrelost mališana (uzrast od pet godina), pokazala su da trenutak opraštanja na polaznoj (autobuskoj) stanici često može da ugrozi putovanje.

Naime, neki od roditelja počinju da tuguju, plaču, mašu, ulaze u autobus i na taj način uznemiravaju ne samo svoju, već i ostalu decu. Ona se predomišljaju, počinju da plaču i traže da izađu iz autobusa. Protumačeno je da trenutak koji odrasli ne uspevaju da iskontrolišu može da deluje kao ''okidač'' i na ostale roditelje i decu.

Takođe je pokazano da razgovori ispred dece o roditeljskim dilemama o odlasku deteta na zimovanje i njihovom tugovanju utiče na povlačenje i stvaranje nesigurnosti kod dece. Ona će, pre svega, verovati svojim roditeljima i svaka druga informacija o tome kako je tamo lepo, bledi.

Međutim, može da se stvori i konflikt kod deteta, jer jedan broj drugara i drugarica ipak ide. Dete ne zna i ne može da zna šta je tačno, a najmanje može da odlučuje o tome. Tada se ono može  zatvoriti u sebe i na sličan način reagovati i u nekoj drugoj situaciji. Dete nema iskustvo odlaska na zimovanje, i ne može da razume argumente svojih roditelja.

Prilikom razmišljanja ili rešavanja da li poslati tako malo dete na zimovanje, potrebno je povesti računa o sledećim njegovim razvojnim karakteristikama:

-da li detetov govorno-jezički razvoj odgovara uzrastu;

-da li dete ume da sluša;

-da li dete dok sluša ima potrebnu pažnju;

-da li dete dok sluša gleda roditelja i miruje.

PageBreak

Koja je donja uzrasna granica kada dete ipak može da ide na zimovanje sa vrtićem?

To je period od druge godine i osam meseci do treće godine i četiri meseca.

Kada se govori o normalnom, prosečnom razvoju i aktivnostima koje bi trebalo prosečno dete da savlada, mališani ovog uzrasta bi mogli vrlo lepo da se provedu na svom prvom zimovanju sa drugarima i drugaricama.

Šta raditi u situacijama kada dete plače i želi da se vrati kući - da li roditelji treba da odu po dete ili da ga ipak ostave?

Trebalo bi prvo da se posavetuju telefonom sa vaspitačima kako bi pronašli uzrok tome. Kada se dobije zadovoljavajući odgovor, treba da porazgovaraju sa svojim detetom i tada će biti u stanju da procene da li se nije dobro uklopilo u sredinu.

Ne mora svako dete da ima izgrađenu grupnu pripadnost, a ne mora biti ni velika maza. Dete nije još dovoljno sazrelo da može da objasni svaku situaciju. To će roditelj da proceni i da reaguje, najverovatnije tako što će otići po dete. Nekada je dovoljno da roditelji samo dođu i da vide dete, i zatim da se vrate kući.

Pitanje poverenja u osobu kojoj se dete poverava?

Pitanje poverenja se izgrađuje duže vreme. Osoblje koje radi u vrtićima i sprema se da ide sa decom na zimovanje poštuje čitav protokol pripreme za odlazak. Dobijaju se i spiskovi stvari koje treba deca da ponesu, zakazuju se roditeljski sastanci na kojima se dobijaju sve potrebne informacije. Vaspitač nikada ne ide sam sa grupom dece.

Sa druge strane i objekti za zimovanje su osigurani određenim brojem osoblja zaduženim za mališane. Nakon prikupljanja svih potrebnih informacija, roditelji treba da procene da li imaju poverenja, ne samo u osobu koja ide sa njihovim detetom, već i u kompletno okruženje, čistoću i slično. Tek tada mogu pristupiti analizi potreba njihovog deteta i odlučiti da li mogu da ga puste.

Koliko optimalno treba da traje prvo zimovanje?

Rukovodeći se prema spomenutom uzrastu, vreme od sedam dana je optimalno. U tom intervalu deci je svaki dan zanimljiv. Duži period bi doprineo većem ponavljanju istih aktivnosti, što bi ih navelo na želju da se vrate kući, svojim roditeljima.

Ona su za sedam dana, već sve istražila, videla, doživela, oprobala jelovnik i krevete, družila se i boravila na snegu.   

Preporuka

Odlazak na zimovanje sa vrtićem je značajno za svakog mališana i njegove roditelje. Dete treba da se oseća da ''veliko'' i odraslo, da može samo mnogo toga da uradi. Stiče poverenje i odgovornost da može da se brine o sebi i o drugima. Mališani često pitaju  roditelje: „Kako ćete vi bez mene, hoćete li plakati?"

Zato je važno da roditelji pokažu svom detetu da uvažavaju sve ono što ono trenutno možda i ''neće''. Važno je dati na znanje mališanu da su ga dobro čuli. U tom slučaju otpor brzo prolazi i sve što dete verbalizuje da neće da uradi ili negde da ide,  nakon što izjavi, odmah i obavi.

Potrebno je da se u verbalnoj komunikaciji sa detetom koriste jednostavne rečenice kojima se mogu objasniti sva ponašanja odraslih. Treba im pričati događaje, razna emocionalna stanja odraslih, pri tom dajući primere iz detinjstva. Nekada su roditelji vrlo čvrsti u svojim stavovima ili uverenjima da dete "mora" da posluša. Tada, treba ipak malo razmisliti o njegovom uzrastu i pokušati da se odstupiti od čvrstog stava, zaćutati i posmatrati dečju reakciju. Ono će ipak obaviti određenu aktivnost ili dati svoju verbalnu argumentaciju i tražiti da bude podržano.

Sa malo mašte, vremena, dobre volje i puno ljubavi, vašem detetu možete mnogo da pomognete da usklađeno razvija svoje mišljenje, intelekt i emociju!     

Tekst priredila Neda  Subota