Često se govori o tome koje namirnice bi trebalo izbegavati jer loše utiču na zdravlje, posebno kada su u pitanju naši najmlađi. Međutim, ono što treba da znate je i koje namirnice bi trebalo da budu deo svakodnevne ishrane dece jer imaju sjajan uticaj na njihovo zdravlje.

Kupine, borovnice i drugo bobičasto voće, kao i uopšteno voće i povrće koje je ljubičaste boje je veoma zdravo, a naročito ima dobar uticaj na mozak. Sadrži flavonoide antocijanine, poboljšava pamćenje, ali i promoviše izgradnju neuronskih veza. Borovnice su najbogatije antocijaninima, kao i crveno i crno grožđe.

Spanać, brokoli i drugo zeleno povrće prepuno je vitamina i minerala koji jačaju kosti, mišiće i poboljšavaju funkcionisanje mozga. Takođe, ove namirnice su bogate antioksidantima, luteinom i zeaksanteinom koji su važni za zdravlje očiju, piše detimail.ru.

Spanać je jedan od najboljih izvora folne kiseline, brokoli je bogat vlaknima, vitaminima C i K. Avokado je izvor zdravih mononezasićenih masti, kao i vitamina C, K, folne kiseline i kalijuma.

Losos i druga masna morska riba je glavni izvor omega-3 polinezasićenih masnih kiselina, koje su važne za razvoj dečjeg mozga. Pored toga, sadrži i vitamin D.

Jogurt bi trebalo da se često nađe na jelovniku mališana jer sadrži dobre bakterije koje pomažu u održavanju balansa mikroflore i tako utiču na funkcionisanje celog tela.

Paradajz, crvena paprika i drugo crveno povrće je izvor prirodnog pigmenta likopena, koji deluje kao antioksidant. Najviše ga ima u paradajzu, koji takođe sadrži i vitamine A, C i K, koji su važni za jačanje kostiju. Crvena paprika, s druge strane, ima dvaput više vitamina C i devet puta više vitamina A nego zelena paprika.

Citrusno voće, bundeva, šargarepa i drugo narandžasto voće i povrće sadrži beta-karoten koji se u telu pretvara u vitamin A, a utiče na zdravlje imunog i nervnog sistema i dobro deluje na vid.

Ananas, banane i drugo žuto voće i povrće sadrži karotenoide, koji su sjajan izvor vitamina A. Najviše karotenoida ima u ananasu, a ovo tropsko voće sadrži i druge supstance koje dobro deluju na varenje.

Banane imaju dosta kalijuma, dok žute paprike sadrže dva i po puta više vitamina C nego pomorandže. Kukuruz, recimo, sadrži tiamin, koji ima važnu ulogu u proizvodnji energije u telu, kao i u moždanim funkcijama.

Mleko, sir, jogurt i drugi mlečni proizvodi vredan su izvor vitamina D, B12, kalcijuma, fosfora i proteina.

Ovas je izvor složenih ugljenih hidrata koji se dugo vare, što znači da obezbeđuje telu dosta energije i mališane dugo drži sitim. Ova namirnica je bogata vlaknima, gvožđem, proteinima, a uz nju se mogu jesti i druge supernamirnice poput suvog ili bobičastog voća, orašastih plodova, meda.

Jaja su zaista supernamirnica jer sadrže sve što treba organizmu koji se razvija – proteine, zdrave masti, vitamine A, D i B4, koji je važan za normalno funkcionisanje nervnog sistema i mozga.

Smeđi pirinač i druge žitarice od celog zrna definitivno treba da se nađu na jelovniku mališana. Braon pirinač u odnosu na beli ima deset puta više vitamina B, a žitarice od celog zrna inače su dobar izvor vlakana, vitamina B, magnezijuma i proteina.

Orašasti plodovi i semenke su pravo skladište polinezasićenih masti, vitamina, vlakana, proteina, magnezijuma. Mališani mogu da ih jedu kao užinu ili uz salatu, cerealije...

Meso je ne samo bogato proteinima, već i aminokiselinama, gvožđem, vitaminom B12 i drugim B vitaminima, tako da definitivno ima dobar uticaj na zdravlje dece. Da bi organizam apsorbovao gvožđe što bolje, najbolje je meso jesti u kombinaciji sa povrćem koje je bogato vitaminom C.

BONUS VIDEO:

Mama daje deci večeru u tri popodne TikTok/ aims.lc

(Yumama/N. Z.)