Pravilo da tanjir mora da se isprazni, koje su mnogi slušali u detinjstvu, može da stvori dugoročne i problematične prehrambene navike. Iako roditelji i staratelji deci žele da obezbede dovoljno hrane i zdravu ishranu, insistiranje da se uvek pojede sve može imati neželjene posledice. Te navike, usađene u detinjstvu, često se prenose u odraslo doba i teško ih se rešiti.
Odrasli koji su kao deca morali da pojedu sve iz tanjira često razvijaju specifične obrasce ponašanja vezane za hranu.
1. Jedenje bez osećaja gladi
Ljudi koji su u detinjstvu bili primorani da jedu mogu razviti kompulzivnu potrebu za hranom. To se ispoljava tako što jedu i onda kada ne osećaju fizičku glad. Ta pojava je česta i pogađa između 38 i 49 posto ljudi svakog meseca.
Stalno ponavljanje da tanjir mora da se isprazni može dovesti do toga da osoba razvije takozvanu "glad u ustima" i oseća potrebu za jelom iako joj je želudac pun. Terapeuti savetuju da se u takvim trenucima pažnja preusmeri na neku drugu aktivnost. Ipak, to je lakše savetovati nego sprovesti u delo, naročito ako je pritisak vezan za hranu bio snažan tokom odrastanja.
U galeriji ispod pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece:
2. Jedenje do osećaja neprijatne sitosti
Nametnuta obaveza pražnjenja tanjira menja percepciju hrane. Takve osobe često osećaju da moraju da pojedu obrok do kraja, nezavisno od osećaja sitosti. Posledica je neprijatan osećaj pretrpanosti, što opterećuje sistem za varenje, a u nekim slučajevima može voditi i ozbiljnijim poremećajima ishrane.
Većina ljudi se povremeno prejeda, najčešće zato što im se sviđa ukus hrane. Međutim, neki taj poriv osećaju pri svakom obroku, i to traje veći deo njihovog života.
3. Anksioznost zbog bacanja hrane
Istraživanja pokazuju da je gotovo 50 posto bačene hrane zapravo jestivo, što znači da ispravne namirnice završavaju u otpadu. Kod nekih ljudi to stvara nelagodu i osećaj odgovornosti. Kako ne bi doprineli tom problemu, radije će pojesti sve iz tanjira. Taj osećaj često proizlazi iz načina na koji su ih roditelji podsticali da jedu. Iako su svesni da ne mogu sami da reše globalni problem bacanja hrane, nastoje da barem lično ne doprinose tom problemu.
4. Nesvesno jedenje
Nezdrav odnos prema hrani često znači da ona postaje aktivnost u pozadini. To je posebno vidljivo kod jedenja ispred televizora. Jedno istraživanje potvrdilo je da ljudi koji jedu uz televiziju unose više hrane od onih koji to ne rade.
Ako su kao deca morali da isprazne tanjir, ometanje poput gledanja televizije može ih nesvesno vratiti tom starom obrascu. Takva navika podstiče ljude da jedu duže i više nego što bi inače, čak i ako u početku nisu bili gladni.
5. Skrivanje hrane
Osobe sklone prejedanju ponekad gube kontrolu nad impulsima, nakon čega se mogu osećati postiđeno. Kako bi izbegle osudu okoline zbog količine hrane koju pojedu, ponekad počinju da jedu u tajnosti ili izbegavaju zajedničke obroke.
Ta navika može da potiče i iz detinjstva. Ako dete nije pojelo sve za stolom, a bilo je primorano, moglo je kasnije da skriva hranu u svojoj sobi iz straha od kazne ili srama.
6. Upravljanje emocijama hranom
Mnogi ljudi na životne probleme reaguju prejedanjem, a hrana ponekad postaje jedini izvor utehe. Ako su roditelji koristili hranu kao sredstvo za smirivanje dečjih izliva besa ili tinejdžerske anksioznosti, to može oblikovati budući odnos osobe prema hrani.
Jedno istraživanje povezalo je prejedanje s negativnim mislima, a deo ljudi hranu vidi kao najbolji način za nošenje s takvim emocijama. To je nezdrav mehanizam suočavanja, ali neki ga primenjuju toliko dugo da više i ne primećuju šta se dešava.
7. Dezert kao nagrada
Mnogima je poznato pravilo iz detinjstva da nema dezerta dok se ne pojede ceo obrok. Zbog toga dezert i u odraslom dobu funkcioniše kao nagrada, a logika je često: "Pojela sam zdravu večeru, sada zaslužujem nešto slatko". Iako ovo može delovati kao loša navika, ne mora nužno biti. Neki psiholozi smatraju da ljudi koji se povremeno nagrađuju mogu imati i bolju samokontrolu.
Izvor: Index/Yumama
BONUS VIDEO:
