Ojačajte imunitet deteta prirodnim vitaminima i mineralima: Saveti pedijatra-nutricioniste za pravilnu ishranu

Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.

Kako "radi" imuni sistem?

Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.  

Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.

Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.

Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.

Čime ojačati imunitet?

Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema - neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.

Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je  bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.

Cink

Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija.

Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.

Vitamini B grupe

Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni,  tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja - ljuštenja i kuvanja voća i povrća.

Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.

Vitamin C

Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg - LDL holesterola.

Pošto se ne akumulira u organizmu, mora svakodnevno da se unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans.

Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.

Vitamin E

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.

Karotenoidi

Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.

Magnezijum

Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.

Foto: Shutterstock

Faktori jačanja imunog sistema

Dojenje

Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.

Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije - u zavisnosti od vrste.

Loše masti (dehidrogenizovane - u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.

Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama  (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.

Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet.  Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture  ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.

Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.

Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja - podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro  da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista