Razvoj samopoštovanja kod dece: Rečenice koje roditelji ne bi trebalo da govore mališanima

Izbegnite greške i pomozite detetu da razvije samopoštovanje.

Ako pred dete postavljamo velika očekivanja, njegovo će samopoštovanje biti nisko, jer neće moći ostvariti ono što smo mi zamislili. Ali, isto tako, ako ne očekujemo od deteta bogzna šta, ono se neće želeti potruditi da razvije i ostvari svoje potencijale.

Mnogo je načina na koje roditelji utiču na razvoj detetovog samopoštovanja: kako razgovaraju sa detetom, na koji ga način hvale ili kritikuju, na koji zadovoljavaju njegove potrebe, na koji ga slušaju, sve to utiče na to hoće li i koliko dete verovati u sebe.

A evo i najčešćih primera, kada roditelji greše u obraćanju detetu:

1. Ne zadovoljavaju detetove potrebe na odgovarajući način: Ne pružaju mu ljubav i brigu, ne odgovaraju na njegov plač, na potrebu za pažnjom i maženjem, ili još gore, kada dete vidi da se roditelj više brine za mlađu ili stariju braću i sestre.

2. Ignorišu ili negiraju dečije osećanja: "Zašto si tužan, trebalo bi da se smeješ, a ti plačeš".

3. Ponižavaju i ismevaju dete: "Dečaci ne plaču!, Baš si beba!, Uvek si nespretan! Ista si mama (tata)!"

4. Dete teraju da ostvaruje njihove ambicije, a ono to u stvari ne želi ili nema talenta.

5. Upoređuju dete s drugima ili sa sobom, a posebno u situacijama u kojima ni dete nije zadovoljno sobom: "Ja sam u tvojim godinama...".

6. Ograničavaju dete predrasudama: "Devojčice se ne igraju autićima. Dečaci ne plaču."

7. Previše popustljivi roditelji detetu ne daju smernice pa ono ne zna šta sme, a šta ne sme.

8. Kada dete prestrogo kažnjavaju.

9. Kada ga psihički, odnosno emotivno ucenjuju svojim osećajima: "Mama/tata će biti tužna ako ne uradiš to".

10. Kada ne daju objašnjenja, nego dete isključuju iz odluka i podcenjuju njegovo mišljenje:"Mama je tako rekla", "Tata će odlučiti, jer on zna šta je najbolje".