Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj otkrili su da podrška bake i dede može zaštititi majke od depresije — posebno one koje su se odvojile od svojih partnera i postale samohrani roditelji. Studija je ispitala podatke iz finskog registra o 116.917 razdvojenih majki i 371.703 majki koje su u braku, sa decom mlađom od 12 godina. Žene su praćene najmanje tri godine između 2000. i 2014. godine.

Istraživači su uporedili prevalenciju majčinih antidepresivnih lekova sa karakteristikama baka i deda u vezi sa njihovom sposobnošću da pruže podršku. Predviđena je manja verovatnoća depresije majke uz prisustvo baka i deda mlađih od 70 godina, koji su bili zaposleni i nisu imali teže zdravstvene probleme. Depresija je takođe bila ređa ako su baka i deda još uvek bili u braku i živeli u blizini svoje ćerke. Činilo se da su karakteristike bake po majci imale najveću težinu u uticaju na mentalno zdravlje majke. Uloga bake i dede po ocu bila je manja, pokazalo je istraživanje. Bake i deke bi mogle biti dobri za zdravlje žena jer podrška i prisustvo bake i deke mogu imati značajan uticaj na mentalno zdravlje majki.

„Karakteristike bake povezane sa povećanim potencijalom za pružanje podrške i smanjenom potrebom za dobijanjem podrške predviđaju manju verovatnoću depresije kod majke, posebno među majkama koje se razdvajaju“, navode istraživači u nalazima. U izjavi poslanoj Fok News Digital-u, koautorka studije dr Niina Metsa-Simola napomenula je da bi razlike u mentalnom zdravlju majki mogle biti veće u SAD nego u Finskoj, posebno kada se majke razdvoje.

„To je zato što je Finska sveobuhvatna nordijska država blagostanja koja nudi relativno velikodušne mere podrške, uključujući pristupačnu brigu o deci“, rekla je ona. „Dalje, višegeneracijska domaćinstva (odnosno bake i dede koji žive zajedno sa svojom odraslom decom i unucima) su veoma neuobičajena u Finskoj.

Mat Lundkuist, psihoterapeut u Tribeka Terapi u Njujorku, nije bio uključen u studiju, ali je reagovao na nalaze u intervjuu za Foks News Digital. Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj otkrili su da podrška bake i dede može zaštititi majke od depresije. U mnogim slučajevima, ona je rekla da je najkorisniji oblik intervencije za mentalno zdravlje osećaj zajednice i podrške voljenih.

„Iako mogu postojati psihijatrijska pitanja na koja treba obratiti pažnju stručnjaka za mentalno zdravlje, često su podrška zajednice, porodice, briga i nega koje dobijaju nove mame i novi roditelji neverovatno značajne“, rekao je on.

Podrška majčinske figure koja od žene do ženi je posebno važna, primetio je Lundkvist. Žene se suočavaju sa izazovima promene identiteta koja dolazi sa novim majčinstvom, posebno ako im je to prvi put da rađaju, rekao je on.

„I takođe, suočavaju se sa izazovima da nauče da se brinu o maloj bebi i postanu roditelji“, rekao je Lundkvist. Mnogi ljudi posežu za podrškom svojih majki ili od nekoga ko može da bude zamea sa malo mudrosti i iskustva.

Što se tiče borbe protiv postporođajne depresije , Lundkvist kaže da je biti nova mama „necenjen“ izazov – gde baka i deda mogu da pristupe.

„Kada razmišljamo o ulozi koju igraju majčini roditelji, posebno njena mama, postoji poseban oblik smernica u kretanju kroz te promene u identitetu i stvaranju prostora za razgovor o tome“, rekao je on.

Pedagoški psiholog i stručnjak za roditeljstvo dr Mikele Borba, koja nije bila uključena u studiju, takođe je naglasila da su „brižni odnosi ključni za mentalno blagostanje“.

Stručnjak sa sedištem u Kaliforniji rekao je: „Malo je iznenađenje da je ova studija otkrila da za mame koje su imale svoje majke u blizini bila manje verovatnoća da će biti depresivne. Predviđena je manja verovatnoća depresije majke uz prisustvo baka i deda mlađih od 70 godina, koji su bili zaposleni i nisu imali teže zdravstvene probleme. Kada život u blizini porodice nije moguć, dnevni video pozivi sa bakom i dedom mogu biti dobra alternativa, sugeriše Borba.

„Bake takođe mogu pronaći mreže podrške za svoje ćerke - prijatelje i rođake, kao i obližnje medicinske resurse“, rekla je ona. Ključ je u tome da se negovatelj dosledno pruža brižni način da pomogne ličnom blagostanju majke, kao i njihove dece.”

Ovaj odnos deteta i roditelja može biti od ključnog značaja za olakšavanje prelaska na majčinstvo, što može biti uznemirujuće za neke nove mame, kaže Lundkvist. Postoji „ogroman intenzitet“ u shvatanju „koliko sebe morate dati nekom drugom“, rekao je terapeut.

„I to fizički, duhovno, energetski i emocionalno“, rekao je on. Ako neko ima blizak odnos sa svojim roditeljima, posebno sa svojom mamom, to je prostor gde može da razgovara o tim osećanjima. Dok se čini da samohrane majke malo više cene podršku svojih roditelja, Lundkvist je rekao da je za neke porodice važno definisati uloge bake i deke.

„Čini se evidentnim da se baka i deda pojavljuju sa dobrom namerom, iako možda nisu toliko pažljivi ili nijansirani u svom pristupu koliko god je to moguće“, rekao je on. Lundkvist je predložio da baka i deda ponude svoju pomoć umesto da pretpostavljaju da su pozvani da posete ili ostanu sa svojom decom i unucima. Podstakao je bake i dedu da pitaju: „Na koje načine možemo da budemo od pomoći, a da se ne osećamo kao da vam se namećemo? Mislim da to utiče na pomoć novim mamama ili novim roditeljima da se osećaju otvorenije za prihvatanje pomoći.”

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Trik Eskimki za uspavljivanje beba  TikTok/willow.allen