DRUGA NOĆ JE NAJGORA, HRANJENJE ODUZIMA CEO DAN: 9 stvari koje bih volela da sam znala kada sam došla kući sa bebom

Dejdra Romero je mama dvoje dece i na svom blogu piše različite tekstove na temu roditeljstva, ali se prvenstveno obraća mamama novije generacije, onim rođenim između 1978. i 1994. godine. Odlučila je da sa njima podeli stvari koje bi volela da je znala kada se vratila sa bebom iz porodilišta. Kako kaže, koliko god da se pripremala u trudnoći, ništa nije moglo da je spremi za prve dane sa bebom, pa je svojim savetima odlučila da pomogne drugim mamama.

Volela bih da sam znala nešto o onome što sada nazivam 'novorođenačkom maglom'. To su oni blaženi prvi dani nakon povratka iz porodilišta, kada je sve o čemu brinete spavanje, hrana i držanje vaše bebe u naručju. Toliko sam želela da uspostaviš rutinu da sam skoro propustila ovu 'maglu' koja vas prisiljava da budete prisutni u svakom trenutku.

2. Briga o novorođenčetu je drugačija nego briga o bebi

Pre nego što sam postala mama, nisam shvatala da je briga o novorođenčetu potpuno drugačija nego briga o bebi. Novorođenče zahteva puno pažnje i nepredvidivi su. Takođe, vole da se presvlače, da se ljuškaju na sve moguće načine i da budu ušuškani. Ponekad se bude svakih sat vremena, a ponekad te iznenade i spavaju dugo.

3. Hranjenje bebe oduzima jako puno vremena

Pre nego što sam postala mama, nisam znala da hranjenje zahteva toliko vremena. Ovo je bio šok za mene. Nije ni čudo što su nove mame toliko zauzete. One ceo dan provedu hraneću bebu i menjajući pelene. Kada sam uspela da presvučem i nahranim svog sina, osećala sam se kao da imam samo još pola sata za sebe, da odem pod tuš ili u toalet. Nisam uopšte bila spremna na činjeicu da hranjenje oduzima toliko vremena u prvim danima.

4. Druga noć je najgora

U 3 ujutru, drugu noć života mog sina, zagledala sam se u medicinsku sestru i u neverici je pitala: 'Šta se dešava?' Moj sin nije hteo da spava duže od sat vremena, konstantno je tražio da ga dojim. 'Druga noć je uvek najgora', rekla mi je medicinska sestra. Niko mi to nikad nije rekao, pa ja govorim vama. Mnogo je lakše da znate šta možete da očekujete.

5. Novorođene bebe zaista vole da budu u naručju

Novorođenče voli osećaj zagrljaja i topline. Zato toliko čcrsto spavaju kada ih neko drži. Volela bih da sam to znala. Mislila sam da nešto nije u redu sa mojom bebom jer bi se budila svaki put kada sam pokušala da je spustim u krevetić. Nisam znala da moj sin plače jer samo želi da bude u mom naručju.

6. Prihvatanje pomoći

Mislila sam da ako prihvatim pomoć koja mi se nudi pokazujem svoju slabost i nesposobnost. Volela bih da sam prihvatila svu pomoć koju mi porodica i prijatelji nudili. Toliko je žrtve uključeno u majčinstvo, a tokom te žrtve niko neće moći da vam pomogne da nosite taj teret. Zato, prihvatite pomoć kad god je neko ponudi i načite da sami pitate za pomoć kada vam je potrebna.

7. Postporođajna depresija izgleda mnogo drugačije nego što misliš

Mislila sam da je postporođajna depresija samo stanje tuge, nisam znala da postoji toliko oblika nje, i ne moraju imati veze sa tugom. Srećom, postporođajna depresija danas je tema o kojoj se puno govori, ali još ima neznanja i sramote oko te teme, a ne bi smelo da bude. Neverovatno je da me niko u bolnici nije pripremio na znakve postporođajne depresije, niti je iko o tome govorio.

8. Majčinstvo je ponekad usamljeno

Rano majčinstvo može izgledati kao prava izolacija. Važno je da se okružite prijateljima i porodicom i budete otvoreni u tome kako se osećate. Nakon rođenja moje druge bebe, prijateljica se ponudila da mi donese neke namirnice. Rekla sam da mi namirnice ne trebaju, ali da mi treba neko ko će doći da se druži sa mnom, jer ću poludeti od usamljenosti. Došla je i sela na moj kauč, razgovarale smo, smejale se i družile. Kada je otišla, osećala sam se preporođeno. Te male interakcije puno znače i pomažu da se ne osećate 'zarobljeno' u prvim danima kod kuće sa bebom.

9. Izađi ponekad sama iz kuće

Teško je ostaviti bebu prvih nekoliko puta. Bila sam toliko zabrinuta i nervozna oko napuštanja svoje dece u prvoj godini njihovog života. Ali naučila sam, kao svaka mama, da je 'vreme za sebe' jako važno. Čak i ako se radi samo o odlasku u prodavnicu ili obavljanju nekih sitnih zadataka, poput odlaska u banku ili poštu, lepo je imati fokus samo na sebe. Posle sam prihvatila da se nakon toga uvek vraćam kući osvežena i uzbuđena.

(Yumama)