Ogledalo je sjajna igračka za bebe: Psiholog objašnjava zašto je važno i šta sve deca uče ogledajući se

Za bebe je ogledalo jedna od najboljih igračaka. Ovaj za nas svakodnevni predmet za njih je misteriozan, i uopšte im nije jasno koji ih to stranac tako studiozno gleda iz ogledala.

Na mnogim mekanim dečjim igračkama namenjenim bebama, nalazi se i malo ogledalo, i to nije slučajno.

"U prvim mesecima života, beba ne shvata da su ti zabavn izrazi lica samo odraz, a ne živo biće, niti znaju da su to oni. Ipak, sviđaju im se oči, usta, nos koje vide. Odakle ta ljubav prema biću u ogledalu dolazi? To je zadatak određenih neurona u ljudskom mozgu, koji su zaduženi za obradu podataka. Ovi neuroni su programirani da analiziraju izgled lica, senke, kontraste. Mnogi naučnici su saglasni da je lice najzanimljiva ’igračka’ za bebe, koja mu pomaže da nauči da pravi različite grimase", kaže psiholog Bogdanova za noviteroditeli.bg.

Ona objašnjava da beba gledanjem odraza u ogledalu stiče kompletniju sliku o sebi.

"Rukice i nogice su joj već poznate jer ih dete često primiče licu, gleda ih i pokušava da im oseti ’ukus’. Ali sopstveno lice je bebama gotovo potpuno nepoznato, izuzev onoga što saznaju dodirivanjem lica, očiju, nosa".

Kako dete raste, njegov mozak počinje manje da se oseća na taktilne, a više na vizuelne senzacije. Tako svaki put kada pogleda u ogledalo, stvaraju se veze između vizuelnih informacija i onih taktilnih koje je već dobilo.

"Tako beba počinje postepeno da shvata da, kao i svi drugi, i ona ima nos na sredini lica, da su usta ispod, a oči iznad", pojašnjava psiholog.

Prva pobeda

Ako je vaše dete već naučilo da prepozna svoj odraz u ogledalu, to je sjajno, ali ne znači da je njegova ličnost još sasvim formirana. To je proces koji traje, a beba postepeno, nakon nekoliko meseci postaje upoznata sa svojim "blizancem" u ogledalu, pa može da prepozna sebe i na slici.

Ipak, to je malo teži zadatak jer bebi nisu poznate slike koje su "zaleđene", već je naviklo da gleda svoj odraz koji se pomera u ogledalu. Svakako, proći će još neko vreme pre nego što definitivno shvati da zapravo gleda u sebe.

Da dete još uvek nije shvatilo da je u ogledalu njegov odraz, govori i to što uporno pokušava da dohvati dete iz ogledala. Pribija svoj nosić, lice, ruke uz ogledalo, ali shvata da osećaj nije ni sličan onome kada ga dodirnu mama, tata ili druga draga osoba.

Savet psihologa je da pustite bebu da samostalno istražuje sliku u ogledalu, ali ponekad možete i da se zajedno ogledate, i da mu objašnjavate da ste to vas dvoje u odrazu.

"Ako u tom trenutku pomilujete bebu po kosi ili dohvatite vrh njenog nosića, ono što ona oseća i ono što vidi će se spojiti. Time ćete povećati šanse da shvati kakav je to misteriozni predmet u kojem vidi sebe", poručuje psiholog.

Posle godinu i po dana

U ovom periodu deca uglavnom shvate da su to oni u ogledalu, a oko druge godine već postaju svesniji sebe.

"To je malo ljudsko biće koje već može da kaže svoje ime, mada će verovatno trebati da prođe još neko vreme da bi počelo o sebi da govori ’ja. Do sada je govorilo samo svoje ime, a o sebi pričalo u trećem licu. Sada, kada vidi svoj odraz u ogledalu, kaže ’ja’", ističe psiholog Bogdanova.

Sada kada je otkrilo misteriju ogledala, verovatno ga neće interesovati kao ranije, pa će se više igrati nekim drugim stvarima.

BONUS VIDEO: