Šta se događa sa bebom nakon rođenja

Ovaj prvi kontakt ne zaboravlja nijedna majka. Žene koje su se porodile u opštoj anesteziji, donekle su uskraćene za celokupan doživljaj - jer bebu vide kasnije. Ali, i to je bolje, u slučaju kada postoji povećan rizik od komplikacija prirodnog porođaja. 

Prvi podoj, neposredno nakon rođenja, izuzetno je važan i za bebu i za mamu. Tako dolazi do bržeg nadolaženja mleka u dojku, ali i boljeg skupljanja materice, a time i manjeg posleporođajnog krvavljenja. U idealnim uslovima, ovaj kontakt se ostvaruje po principu: "gola koža na golu kožu". Međutim, iskustvo je pokazalo da to ponekad ne dozvoljava stanje majke ili deteta neposredno nakon porođaja, kao ni temperaturni uslovi u sali.

Dok vi mazite svoju bebu, osoblje u medicinsku dokumentaciju upisuje važne podatke: datum i vreme porođaja, pol i telesne mere deteta, kao i ocenu koju je dete dobilo na rođenju.

Apgar skor

Za brzu procenu kliničkog stanja bebe neposredno nakon rođenja, širom sveta se najviše koristi sistem ocenjivanja koji je 1952. godine uvela Virdžinija Apgar. Ovim postupkom se sa 0, 1 ili 2 ocenjuje sledećih pet parametara: boja kože, disanje, srčana akcija, tonus mišića i refleksni odgovor na nadražaj kateterom - kojim se vrši aspiracija disajnih puteva po rođenju (tabela).

Dobijeni zbir se po autoru naziva APGAR SCORE (skor, indeks) i može da iznosi od 0 do 10. Ocenjivanje se vrši nakon prvog i petog minuta od rođenja, a u slučaju slabe vitalnosti deteta - i nakon 10 ili 15 minuta, i po završetku reanimacije (oživljavanja). Ovaj indeks se pokazao kao vrlo praktičan u brzoj proceni vitalnosti novorođenčeta, na osnovu koje lekar odlučuje o daljim postupcima vezanim za dete.

Bebe koje u petom minutu imaju 8-10 bodova se smatraju vitalnim. Ne zahtevaju nikakvu posebnu intervenciju i smeštaju se uz majku, ili na odeljenje za zdravu decu. Sve ostale bebe zahtevaju pojačan nadzor i moraju da budu na oku lekaru najmanje 24 časa po rođenju.

Bejbi frendli program

Najbolje bi bilo da se mama i beba posle porođaja ne razdvajaju. Odnosno, da posle prelaska na odeljenje budu zajedno u sobi, ukoliko to njihovo stanje dozvoljava. U suprotnom slučaju, kao i u porodilištima u kojima još nije zaživeo tzv. bejbi frendli program (baby friendly), beba se iz porođajne sale prenosi na odeljenje neonatologije - u dečji boks.

Po prijemu na odeljenje, svaka vitalna beba se okupa (ne mora odmah), izmeri i obradi joj se pupčani patrljak. Zatim dobija vakcinu protiv žutice B (hepatitis B) i K vitamin - koji prevenira hemoragijsku bolest (poremećaj zgrušavanja krvi usled nedostatka ovog vitamina). Potom se povije i stavi na topli sto. Ukoliko faza adaptacije protekne uredno - nakon sat, dva se premešta u odgovarajući boks. Tamo se smešta u krevetić po kohortnom sistemu, što znači da se "nova" deca ne mešaju sa onom koja su rođena nekoliko dana ranije.

Ako je beba na rođenju ugrožena, u porođajnoj sali se obavlja reanimacija (oživljavanje). Dalje zbrinjavanje se odvija u odeljku za prijem, odakle se beba premešta na intenzivnu negu, gde se preduzimaju potrebne mere lečenja.

Sestre neprestano vode računa o deci. Sve bebe jednom dnevno pregleda pedijatar, a bolesne i više puta u toku dana. Bebe se svakodnevno kupaju, pregledaju i mere, nakon čega im se obrađuje pupak i neguje koža. Presvlače se pred svaki podoj, kao i noću - po potrebi (zavisno da li su u pamučnim ili papirnim pelenama). Ukoliko nisu smeštene uz svoje majke, donose im se na podoj - obično šest puta u toku dana, a ako treba - i češće. Noću se, uglavnom, ne nose na podoj, već se hrane u boksu. Dohrana kašičicom (isključivo posle podoja, i ako dete hoće) i noćni obrok se vrše adaptiranim mlečnim formulama. Pedijatrijske sestre koje donose bebe, pomažu majkama oko podoja i nege dojki.

Najranije nakon navršena 72 sata života, svakoj bebi se uzima četiri, pet kapi krvi iz pete - za metabolički skrining na hipotireozu i fenilketonuriju (urođene bolesti koje mogu uspešno da se leče samo ako se na vreme otkriju). Takođe, svakom zdravom detetu se u levo rame daje BCG vakcina, koja štiti od tuberkuloze. U odeljku za bejbi frendli, svi navedeni postupci se obavljaju pred majkama, uz pružanje potrebnih objašnjenja. To im kasnije, po dolasku kući pomaže u prevazilaženju mnogobrojnih problema i strahova. Ukoliko porodilja u startu nije mogla da bude u sobi sa svojom bebom, nudi joj se mogućnost da to naknadno učini - što je, svakako, bolje i za majku i za dete.

Pedijatri najmanje jednom dnevno izveštavaju majke o stanju dece. Organizovana su i predavanja o nezi i ishrani beba, na kojima majke mogu da postavljaju pitanja o svemu što ih interesuje.

Na otpustu, roditelji dobijaju List za novorođenče, u koji su upisani svi podaci važni za bebu, kao i telefoni dežurnog centra "Halo beba", koji radi non-stop.

Savet budućim mamama

Pre nego što iz porodilišta dođete kući, nastojte da što više naučite o nezi i ishrani bebe, u čemu će vam svesrdno pomoći pedijatri i pedijatrijske sestre. Ako možete da birate, i ako ste zdravi, opredelite se za bejbi frendli program, u kome će vaša beba 24 časa biti uz vas (naravno, ako se ne osećate dobro, bebu će privremeno odneti u boks). Najveća prednost ovakvog smeštaja je to što beba može da sisa kad hoće i koliko hoće - danju i noću, što je jedino prirodno. Osim toga, imaćete daleko manje problema sa grudima, a beba će brzo da se sama uobroči čim nadođe dovoljno mleka. Zato će vam kasnije biti mnogo lakše, a imaćete i više vremena za sebe.

Prim dr Maja Skender, pedijatar