Priča mame iz Švedske: Uzela sam akupunkturu, dali su mi i morfijum, ali se i dalje nisam otvarala

Počeću od trudnoće koja je bila fenomenalna. Ugojila sam se dva - tri kilograma, nalaze sve vreme imala jako dobre. Mogu vam reći da je to nešto najlepše što sam doživela za svojih 28 godina (ne računajući naravno trenutak kad sam ugledala svoju bebicu).

Pozvali su me oko 13 časova da provere moje stanje i rekli mi da dođem u bolnicu. Na pregledu su videli da se uopšte nisam otvorila i da je beba jako visoko. Pošto sam imala jake bolove, uzela sam akupunkturu, a dali su mi i morfijum. Malo sam odspavala i vratila se kući.

Bolovi su popustili, ali samo par sati. Nastavila sam sa tabletama i oko 4 sata pozvala bolnicu (četvrtak). Na pregledu i dalje ni početak od otvaranja. Babica me poslala da šetam 2 sata da ubrzam otvaranje. U 6 sati sam bila otvorena pola cm, a u 16:30 svih 10 cm. U međuvremenu sam uzela epiduralnu anesteziju i lust gas. Bebu su pratili celo vreme i sve je bilo u redu.

Porođaj je počeo u 16:30, a završio se u 18:51. Na svet je došla Emilia (zlato majkino), teška 3,650 kg i dugačka 51cm. To je bilo teških sat ipo vremena.

Mnogo sam popucala, što spolja, što unutra, tako da sam imala oko 20-tak konaca i izgubila 1,5 l krvi. Zbog napornog porođaja beba je loše disala i imala je jako nizak apgar zbir, tako da mi je nisu stavili odmah na grudi (što se ovde radi čim se beba rodi), već su je poneli na pregled i doneli posle sat vremena. Ostala je samo par minuta jer je morala na neonatologiju, gde je bila samo jednu noć jer je, hvala Bogu, ubrzo sve bilo u redu.

Sledeću noć (petak), sam dobila jaku temperaturu (41 C) i infekciju za koju doktori nisu mogli da utvrde poreklo. Uspeli su da mi smanje temperaturu injekcijama, ali je infekcija i dalje rasla. Ležala sam tri dana jer nije bilo šanse da ustanem zbog iscrpljenosti i vrtoglavice.

Posle par dana sve je, konačno prošlo, a ja sam najzad stigla kući (četvrtak). Ali nažalost posle toga su nastali problemi sa dojenjem.

Uz sve moje napore i raznorazne pokušaje, a kao posledica teškog porođaja, nisam uspela da osetim lepotu dojenja. Žao mi je što je moja beba lišena majčinog mleka, ali hvala Bogu lepo napreduje i uz adaptirano.

Nadam se da će sa sledećom bebom  biti drugačije.

Nadam se da nisam bila previše dosadna, sa svojom pričom. Želim da kažem da pogled koji mi je moje čedo drago uputilo prvi put, nikada ne mogu da zaboravim i da je to vredno svakog bola i žrtvovanja. Zarad toga, opet bih prošla kroz sve ako treba i sto puta.

Želim svim trudnicama puno sreće na porođaju i puno malih slatkih beba.

Pozdrav od Branke iz Štokholma

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com