Naučnici Saveta za medicinska istraživanja Univerziteta u Bristolu sarađivali su sa kolegama iz svih krajeva sveta kako bi otkrili značajnu vezu između genetskih promena u genomu ROBO2 i broja reči koje izgovaraju deca u ranim fazama razvoja govora.

Većina dece izgovori svoje prve reči u uzrastu od deset do petnaest meseci. Naš vokabular se proširuje kako rastemo ‒ obuhvata otprilike pedeset reči u uzrastu od 15 do 18 meseci; dvesta reči u dobu između 18 i 30 meseci; 14.000 reči u šestoj godini života i više od 50.000 reči nakon završetka srednje škole.

Istraživači su otkrili genetsku vezu u uzrastu od 15 do 18 meseci, kada deca obično komuniciraju pomoću jedne reči, pre nego što lingvističke veštine napreduju do kombinovanja dve reči i složenijih gramatičkih struktura.

Rezultati istraživanja bacaju novo svetlo na specifičan genetski region hromozoma 3, koji je ranije povezivan sa disleksijom i poremećajem govora.

Gen ROBO2 sadrži informaciju za stvaranje proteina ROBO2. Ovaj protein usmerava hemijske supstance u moždanim i drugim formacijama nervnih ćelija, a te materije mogu pomoći bebama da razviju govor, ali i da proizvedu glas.

Protein ROBO2 takođe blisko „sarađuje" sa drugim robo-proteinima koji su ranije povezivani sa problemima u čitanju i pamćenju glasova.

"Ova studija potvrđuje važnost genetskih uticaja na razvoj govora. To su dobre vesti jer to znači da analiza DNK može biti upotrebljena za otkrivanje većine genetskih faktora koji doprinose razvoju ranih govornih veština", prokomentarisala je dr Kler Hobort sa Univerziteta Vorvik.