Prema novom istraživanju koje su sproveli profesorka psihologije sa Univeziteta Stanford, Keri Dvek i student psihologije Rodolf Kortes Baragan, a koje je objavljeno u časopisu Nacionalne akademije za nauku u Americi, potvrđeno je da dobro ponašanje nije urođeno nego je rezultat delovanja okoline. Inspiraciju za ovo istraživanje su dobili nakon što su pročitali rezultate istraživanja iz 2006, koje je sprovedeno na deci staroj 18 meseci.

U najnovijem istraživanju naučnici su podelili decu na dve grupe, jedna grupa je bila uključena u igru loptom i sa osobom kojoj je kasnije trebalo priskočiti u pomoć, a druga grupa se igrala svojom loptom. Rezultat istraživanja pokazao je da su deca koja su bila zaokupirana svojom igrom retko priskočila u pomoć, pa su zaključili da ljudi prečesto koriste reč "urođeno", a zapravo je reč o tome da ne razumeju kako rana iskustva i društveni znakovi utiču na to da deca postanu pažljivija i pristojnija. 

Naučnici savetuju da u svakodnevnoj komunikaciji treba izbegavati reč "zločesto" jer se takve reči lako prihvate pa se dete tako može i početi ponašati. Treba ga podsticati na dobro.

"Dete uvek traže socijalne znakove prema kojima će reagovati. Ono pokušava zaključiti koliko igra osobe pored njega pokazuje da joj je stalo do njega. Ako akcije i potezi te osobe pokazuju uzajamnost, dete će priskočiti u pomoć", pojasnio je profesor Dvek. 

Istraživanjem su potvrdili i neke činjenice koje smo već znali, ali nije na odmet ponoviti. Ako roditelji žele da vaspitaju dete tako da bude pažljivo i susretljivo prema drugima, onda se moraju i sami tako ponašati.

"Deca imaju tendenciju da se ravnaju prema onome što vide da roditelji rade, a ne prema onome šta oni kažu", rekao je profesor psihologije sa univerzitetu Sveta Katarina u Minesoti, E. Žil Klari.

"I deca će verovatno preuzeti takav model ponašanja ako imaju dobar odnos s roditeljima", dodao je Klari.

Roditelji mogu postaknuti detetovu svesnost za druge, na taj način što će ih uključiti u timske sportove i ohrabrivati ih da zajedno rade na rešavanju nekog problema. Kad zajedno rade na nekom zadatku, veća je verovatnoća da će s radošću deliti i plodove tog rada i veseliti se zajedničkom uspehu. U prilog tome idu i rezultati koji su pokazali da su deca koja već idu u školu i uče u grupama, ljubaznija prema drugarima iz odeljenja.

Savet: Detetu koje se loše ponaša postavite granice ali tako da ne povredite njegova osećanja. Kada mu objašnjavate da nešto nije dobro uradilo, ponudite mu i prihvatljivije rešenje problema: "Vidim da si ljut, ali kad smo ljuti ne udaramo drugu decu/ljude. Možeš lupiti nogom u pod ili lupiti šakom u jastuk". Na ovaj način smo pokazali razumevanje, postavili granicu i pružili alternativu.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.