- Klimatske promene i sve češći toplotni talasi povećavaju rizike u trudnoći, posebno za trudnice i novorođenčad. Istraživanja povezuju visoke temperature sa manjom porođajnom težinom, prevremenim porođajem i drugim komplikacijama.
- Stručnjaci upozoravaju da rizik raste već oko 30,5 stepeni Celzijusa, a pri 39 stepeni ukupna verovatnoća nepovoljnih ishoda raste za 20 odsto.
Klimatske promene dovode do porasta prosečnih temperatura i sve češćih dana sa ekstremnim vrućinama, što izaziva zabrinutost lekara zbog posledica po zdravlje trudnica i novorođenčadi.
Visoke temperature predstavljaju sve veći problem za javno zdravlje, a trudnice su posebno osetljive na njihove efekte. Istraživanja povezuju izloženost ekstremnim vrućinama sa nepovoljnim ishodima trudnoće, koji u najtežim slučajevima mogu imati fatalne posledice za majku i novorođenče. Toplota može da utiče i na razvoj ploda, sa mogućim dugoročnim posledicama po zdravlje i kognitivne sposobnosti deteta.
"Trudnice su fiziološki osetljivije na toplotu. Prilagođavanje klimatskim promenama trebalo bi da da prioritet trudnicama", rekla je za portal Lajv sajens dr Suzana Espozito, pedijatar sa Univerziteta u Parmi u Italiji.
Naučnici i stručnjaci za javno zdravlje nastoje da utvrde granicu između temperatura koje su bezbedne i onih koje predstavljaju opasnost za zdravlje trudnica i razvoj ploda. Sa daljim zagrevanjem planete, jedno od ključnih pitanja jeste kako će se menjati rizici povezani sa trudnoćom i na koji način se mogu umanjiti.
Manja porođajna težina i veći rizik od prevremenog porođaja
Kada pokušava da se rashladi, organizam usmerava krv ka perifernim delovima tela kako bi oslobodio toplotu preko kože. Pojedina istraživanja ukazuju na to da bi ovaj proces kod trudnica mogao da smanji protok krvi kroz posteljicu, čime se umanjuje snabdevanje ploda kiseonikom i hranljivim materijama.
Smatra se da bi to moglo da doprinese manjoj porođajnoj težini, koja je povezana sa povećanim rizikom od bolesti i smrti ubrzo nakon rođenja, ali i sa kognitivnim i mentalnim teškoćama kasnije u životu.
Toplotni stres, prema istraživanjima na laboratorijskim životinjama, može da poveća i nivo kortizola u organizmu iznad vrednosti uobičajenih za zdravu trudnoću. To bi moglo da izloži plod većoj količini ovog hormona i utiče na pojedine aspekte razvoja, kao i na funkcije posteljice. Međutim, ovaj mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen kod ljudi.
Ipak, više istraživanja na ljudima ukazuje na povezanost izloženosti visokim temperaturama i manje porođajne težine. Žene koje su bile trudne tokom toplotnog talasa u Francuskoj 2003. godine imale su više nego dvostruko veću verovatnoću da rode bebu male porođajne težine u poređenju sa ženama čija se trudnoća nije poklopila sa periodom ekstremnih vrućina. Povezanost je bila naročito izražena kada se toplotni talas dogodio tokom prvog tromesečja trudnoće.
Istraživanje sprovedeno u Arizoni takođe je pokazalo da su više temperature tokom trećeg tromesečja bile povezane sa manjom porođajnom težinom, rekla je koautorka studije Kristin Mikelson, sociolog, koja se bavi javnim zdravljem na Državnom univerzitetu Arizone.
Prevremeni porođaj, odnosno rođenje pre navršene 37. nedelje trudnoće, predstavlja jedan od najzabrinjavajućih ishoda povezanih sa visokim temperaturama, rekla je dr Espozito. Kod prevremeno rođenih beba veći je rizik od neuroloških i razvojnih teškoća nego kod dece rođene u terminu.
"Ako se rodite prevremeno, izloženi ste povećanom riziku od različitih nepovoljnih ishoda tokom odojačkog perioda, ali i tokom detinjstva, pa čak i kasnije u životu", rekla je Klara Hajl, istraživač zdravlja sa Univerziteta u Lundu u Švedskoj.
Pregled 70 studija pokazao je da je verovatnoća prevremenog porođaja veća za 16 odsto kada višednevni toplotni talas nastupi u poslednjim nedeljama trudnoće. Kada se posmatra prosečna temperatura tokom cele trudnoće, svaki porast od jednog stepena Celzijusa povezan je sa povećanjem rizika od prevremenog porođaja za pet odsto.
Visoke temperature dovode se u vezu i sa ranijim porođajima koji se dešavaju nakon 37. nedelje, ali pre navršene 39. nedelje trudnoće. Takav raniji porođaj povezan je sa većim rizikom od hospitalizacije tokom detinjstva i sporijim neurološkim razvojem.
Analiza 56 miliona porođaja u Sjedinjenim Američkim Državama tokom dve decenije pokazala je da je u danima kada je maksimalna temperatura prelazila 32,2 stepena Celzijusa zabeležen približno jedan raniji porođaj više na svakih 100.000 trudnoća nego u danima sa temperaturama od 15 do 21 stepen. Porođaji tokom vrelih dana u proseku su se dešavali oko šest dana ranije od očekivanog, a u pojedinim slučajevima i do dve nedelje ranije.
S obzirom na nastavak rasta prosečnih temperatura, raniji i prevremeni porođaji mogli bi da postanu češći. Ujedinjene nacije predviđaju da bi svet u narednih pet godina mogao da pređe prag zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, a moguće je da će u istom vremenskom okviru biti premašen i prag od dva stepena.
"Verovatno možemo da očekujemo da ćemo se u narednim godinama suočavati sa ovim temperaturama ili još višim", rekla je Lizbet Burgos Očoa, statističar sa Univerziteta u Tilburgu u Holandiji.
Preeklampsija, srčane mane i drugi rizici
Izloženost visokim temperaturama tokom trudnoće povezana je i sa povećanim rizikom od preeklampsije, komplikacije koja je povezana sa krvnim pritiskom i može imati smrtonosne posledice. Istraživanje sprovedeno u Francuskoj 2011. godine pokazalo je da su više temperature tokom prvog tromesečja bile povezane sa blago povećanim rizikom od teške preeklampsije. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zbog čega dolazi do te povezanosti.
Visoke temperature dovode se u vezu i sa drugim komplikacijama, uključujući gestacijski dijabetes, odnosno dijabetes koji se javlja tokom trudnoće, kao i povišen krvni pritisak. Istraživanja ukazuju i na povećan broj hitnih bolničkih prijema trudnica u periodima velikih vrućina.
Posledice mogu da se odraze i na razvoj ploda. Jedna studija je pokazala da je nakon toplotnog talasa u Kanadi rizik od rođenja bebe sa teškim srčanim manama bio veći za šest odsto. Najveći rizik zabeležen je kod beba koje su tokom prvog tromesečja trudnoće najmanje 15 dana bile izložene temperaturama od 30 stepeni Celzijusa ili višim.
Ekstremne vrućine mogu da povećaju i rizik od mrtvorođenosti. Prema istraživanju sprovedenom u šest američkih saveznih država, četiri uzastopna dana sa neuobičajeno visokim temperaturamatokom poslednje nedelje trudnoće bila su povezana sa povećanjem rizika od mrtvorođenosti za tri odsto.
Potrebna dodatna istraživanja
Međutim, važno je naglasiti da su ova istraživanja posmatračkog tipa. Ona pokazuju povezanost između visokih temperatura i nepovoljnih ishoda trudnoće, ali ne mogu neposredno da dokažu da su upravo vrućine izazvale povećanje rizika. Istraživanja takođe ne uzimaju u obzir uslove u kojima su ispitanice živele, niti mere koje su preduzimale da bi se rashladile, zbog čega ne pružaju potpunu sliku o njihovoj stvarnoj izloženosti toploti.
Naučnici zato nastavljaju da istražuju na kojim temperaturama rizici postaju izraženiji. Tim Klare Hajl objedinio je rezultate više od 100 studija o visokim temperaturama i nepovoljnim ishodima trudnoće, uključujući mrtvorođenost, prevremeni porođaj, prevremeno odvajanje posteljice i preeklampsiju.
Iako su se istraživanja razlikovala po periodu trudnoće koji su obuhvatala, rezultati su uglavnom ukazivali na isti obrazac: rizik od nepovoljnih ishoda povećavao se kada su temperature dostizale oko 30,5 stepeni Celzijusa. Pri temperaturi od 39 stepeni, ukupan rizik od nepovoljnih ishoda bio je veći za 20 odsto.
"Bilo bi korisno da razumemo koji nivo toplote postaje opasan za žene. Postoji li prag na kojem telo više ne može efikasno da odvodi toplotu? I kako se sa njom nosi telo trudnice, koje se razlikuje od tela žene koja nije trudna?", rekla je Hajlova.
Posledice vrućina po ishod trudnoće mogu biti izraženije kod ljudi u nepovoljnijem socioekonomskom položaju, istakla je Lizbet Burgos Očoa. Domaćinstva sa nižim prihodima ređe imaju klima-uređaje, dok naselja sa nižim prosečnim prihodima često imaju manje zelenih površina, što doprinosi zadržavanju toplote u neposrednom okruženju.
Proširivanje zelenih površina i izgradnja vodenih površina mogu da pomognu u rashlađivanju naselja i ublažavanju negativnih uticaja visokih temperatura na zdravlje, navela je ona.
Istraživački tim Klare Hajl razvio je i aplikaciju za mobilne telefone namenjenu trudnicama i ženama koje su se nedavno porodile. Aplikacija predviđa rizik od toplotnog stresa i predlaže mere za njegovo ublažavanje, poput unošenja dovoljno tečnosti i promene odeće. Hajlova se nada da će ova i slična rešenja za rano upozoravanje doprineti smanjenju rizika.
"Zdravlje majki trebalo bi da bude među našim najvažnijim prioritetima, jer je reč o sledećoj generaciji. Ako ne brinemo o majkama koje rađaju sledeću generaciju, to će imati dugoročne posledice", upozorila je Kristin Mikelson sa Državnog univerziteta u Arizoni.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
Izvor: RTS/Yumama