- Ameliji su na polovini trudnoće rekli da beba ima teške anomalije i da najverovatnije neće moći da preživi do trećeg trimestra.
- Uprkos crnim prognozama, ova hrabrama mama nije ni pomislila da okonča trudnoću, a onda je doživela čudo.
Kada je Amelia Šulte (28) u 20. nedelji trudnoće otišla na ultrazvučni pregled, ona i njen suprug Trent (29), radovali su se što će konačno videti 3D snimke svog sina. Međutim, pregled je prekinut ranije nego što su očekivali, a ono što je usledilo potpuno im je promenilo život.
Lekar ih je pozvao u ordinaciju, a kada je Amelia ugledala medicinsku sestru kako unosi kutiju maramica, odmah je osetila da nešto nije u redu.
"Lekar je odmah prešao na stvar i rekao: 'Na ultrazvuku smo videli ozbiljne anomalije koje, kako sada izgleda, beba ne može da preživi. Žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali vaš sin neće još dugo izdržati'", prisetila se Amelia.
Vest ju je potpuno slomila.
"Imala sam osećaj kao da sam izašla iz sopstvenog tela. Kada se setim tog dana, gotovo da imam osećaj da uopšte nisam bila tamo", rekla je.
Trudnoća puna neizvesnosti
Lekari su u početku sumnjali na promene u razvoju skeleta i nervnog sistema, za koje su verovali da će najverovatnije biti smrtonosne za bebu.
Takvi nalazi na prenatalnom ultrazvuku mogu da budu veoma različiti – od blažih razlika u razvoju ekstremiteta do ozbiljnih poremećaja koji utiču na razvoj kostiju, grudnog koša ili drugih organa. Promene na nervnom sistemu mogu se odnositi na mozak, kičmenu moždinu ili razvoj nervnog sistema.
Dodatnu poteškoću predstavlja činjenica da prenatalni nalazi ponekad nisu jednostavni za tumačenje. Neka stanja se menjaju tokom trudnoće, dok se konačna dijagnoza može postaviti tek nakon rođenja ili dodatnim genetskim testiranjem.
U narednim nedeljama Amelia i Trent razgovarali su sa brojnim specijalistima, radili dodatne ultrazvučne preglede i magnetnu rezonancu, ali su iznova slušali najcrnje prognoze.
Rečeno im je da postoji veoma mala verovatnoća da će trudnoća stići do trećeg trimestra. U jednom trenutku neonatolog ih je čak pripremio i na mogućnost da dete bude mrtvorođeno.
Zbog svega toga, roditelji su počeli da tuguju za svojim sinom dok je Amelia još bila trudna.
Otkazali su proslavu povodom dolaska bebe i "bejbimun" putovanje, prestali da uređuju dečju sobu i obrisali spisak stvari koje su planirali da kupe za bebu.
Situaciju je dodatno otežavalo to što je beba imala ozbiljno usporen rast i tokom velikog dela trudnoće bila ispod trećeg percentila po veličini.
"Nisam bila spremna da odustanem od svog sina"
Uprkos svemu što su joj lekari govorili, Amelia kaže da nijednog trenutka nije razmišljala o prekidu trudnoće.
"Jednostavno nikada nije postojao trenutak u kojem sam razmišljala o prekidu trudnoće. Nisam bila spremna da odustanem od svog sina, bez obzira na to šta će se dogoditi", rekla je.
Odlučila je da nastavi trudnoću i da veruje da će se stvari odvijati onako kako treba.
Svaka naredna nedelja donosila je novu neizvesnost. Lekari su iznova bili iznenađeni što trudnoća i dalje napreduje. Kada je konačno stigla do trećeg trimestra, jedan lekar joj je, prema njenim rečima, rekao: "Ne mogu da verujem da si još uvek trudna."
A onda su, oko 32. ili 33. nedelje, Amelia i Trent prvi put dobili vest koja im je ulila nadu.
"Prvi put nam je jedan lekar rekao da postoji velika šansa da će preživeti", rekla je Amelia.
Umesto najcrnjeg scenarija – prvi plač
Zbog usporenog rasta bebe i njenog karličnog položaja, lekari su planirali carski rez u 37. nedelji trudnoće.
Roditelji su bili upozoreni da bi porođaj mogao da bude traumatičan i da bi njihovom sinu možda odmah bila potrebna pomoć pri disanju ili hranjenju.
Ali onda su čuli zvuk za koji su se mesecima plašili da ga možda nikada neće čuti. Plač svoje bebe.
"Videla sam supruga i lekare kako stoje oko malog kreveca u kojem su ga merili i radili prve preglede. A onda smo čuli kako počinje da plače", prisetila se Amelia.
Dečak, kome su dali ime Lukas, imao je svega oko dva kilograma. Ipak, na veliko iznenađenje svojih roditelja, samostalno je disao, a ubrzo nakon rođenja uspeo je i da jede na flašicu.
U jedinici intenzivne nege za novorođenčad proveo je samo nekoliko dana, nakon čega je otišao kući sa roditeljima.
"On je drugačiji, ali nam donosi toliko radosti"
Danas, sa sedam nedelja, Lukas se i dalje suočava sa zdravstvenim izazovima i potrebne su mu različite terapije. Ipak, Amelia smatra da je važno da govori o njihovom iskustvu.
"Nisam želela da se stidim toga što imam dete koje je drugačije. On jeste drugačiji i to će doneti izazove, ali doneće nam i toliko radosti. Neizmerno smo zahvalni što je ovde", kaže ona.
Amelia svoje iskustvo majke deteta sa zdravstvenim potrebama deli i na društvenim mrežama, gde želi da podigne svest o tome da različitosti u razvoju ekstremiteta ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu straha i ograničenja.
Njena priča posebno je značajna za roditelje koji tokom trudnoće dobiju teške i zastrašujuće vesti.
"Dajte sebi vremena da tugujete. To je stvarno i potpuno je u redu. U redu je tugovati za slikom trudnoće i roditeljstva kakvu ste zamišljali. Ali zapamtite – vaša priča se nije završila. Ona tek počinje", poručuje Amelia.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
