Od kada je sveta i veka, značaj imena koje čovek nosi je imao istu jačinu. Verovalo se da niko ne dobija ime slučajno i da je simbolika te jedne reči duboko povezana sa duhovnom stranom osobe, da je čovek ime. Tako je veliki čin imenovanja novog ljudskog bića verovatno jedini civilizacijski običaj koji je bio i ostao jednako dominantan u svim etničkim grupama širom planete, bez obzira na istorijsko vreme, stepen razvijenosti i kulturne običaje.

Većina imena kojima se naša kultura danas služi i smatra ih gotovo svojim, dolaze iz najvećih pravoslavnih civilizacija - Grčke i Rusije. Sva ta imena imaju konkretna značenja. Bez obzira da li se radi o pridevima, životinjama, biljkama, istorijskim, geografskim ili nekim drugim pojmovima, svrha imena je oduvek bila da obeležava, opisuje ili kazuje nešto smisaono. Danas to nije pravilo.

Kumovi i roditelji - vrlo oprezno

Kriterijuma za davanje imena ima mnogo i uglavnom zavise od ličnih osećaja i ukusa onih koji ih daju. U zavisnosti od toga, moguće je da se oni koji ih nose, sutradan bore sa grupom krajnosti u koju su upali: bilo da su jedni od mnogih u moru istih, ili toliko različiti da se  osećaju usamljeno. Pošto su modni trendovi uvek bili značajni vodiči mnogih društvenih dešavanja, ni imena nisu bila izuzetak. Na ovaj fenomen je oduvek uticalo sve: društveno-politička situacija, masovni mediji, veroispovest, stepen globalizacije društva...

Draga deco - srećno

Savremeni trend prati talas kratkih imena, od kojih mnoga zvuče kao nadimci i ne znače baš ništa. Knjiga imena - vodič za buduće roditelje i kumove, autora Biljane Dojčinović, sadrži više od 1.300 imena. Od porekla, značenja, do načina nastanka - sve je objašnjeno. U ovoj riznici mogu da se nađu sve vrste pravoslavnih imena - običnih, neobičnih, čudesnih, smešnih, neshvatljivih, skraćenih. U uvodu knjige, između ostalih, navedena su i stara imena koja su se davala u svrhu zaštite dece od zlih sila, kao što su: Bik, Dabar, Gavran, Medved, Lav (koji se ponovo vratio kod novijih generacija) i, naravno, Vuk - koji je uvek bio aktuelan. U želji da imenom zaštite svoje dete od svih mogućih nesreća koje bi mogle da ga snalaze kroz život, ljudi su išli u krajnost, dajući imena kao što su: Grd, Grdonja, Gadić, Gad, Smrd, Negoda, Nemil...

Na podužoj listi su i imena: Vaskrsija, Vatrica, Zavid, Zlatokos, Istok, Zoraida, Jabuka, Jezerka, Karanfila, Labuda, Ljubibrat, Ljutica, Mrgud, Narandža, Rumen, Slavuj, Tugomirka, Ubavko, Utešen, Utva, Haralampije, Šiško, Strašimir, Pravda...

Pored ovih pomalo čudnih, neuobičajenih imena, postoje i čudesno zvučna, koja se na našim prostorima retko čuju ili skoro nikako: Čarna, Iskra, Nikon, Srna, Todora, Anika, Gligorije, Vasil, Borjan...

Neki to vole kraće

Za razliku od ovakvih imena, pored tradicionalno uobičajenih, danas vladaju kratka i skraćena. Tako su se pored onih već ustoličenih, kao što su Ana i Anja (skraćenica od Anastasije, Andrijane, Angeline), zatim Saša (Aleksandar, Aleksandra), Vanja (Ivan) - ime koje se kao kod Saše koristi za oba pola... pojavile su se mnoge verzije skraćenica koje vrše ulogu pravih imena. Od grupe najpopularnijih te vrste, mnogo su zastupljenija ženska nego muška. Interesantno je da sva ova imena mogu da se nađu u "spiskovima" pravoslavnih imena, što govori o tome koliko se ljudi ipak drže svoje vere.

Postoje primeri u knjigama rođenih gde su dečaci registrovani kao Steva, Aca, Duško i slično, ali to su mnogo ređi slučajevi od navedene grupe imena.

Sve u svemu, danas definitivno važi pravilo da je kratko - slatko, a što kraće - sve je slađe. Dobro je dokle god ne postoji mogućnost da puna imena spadnu na samo jedno slovo i mi dođemo u situaciju da decu zovemo po njihovim inicijalima.

Izabrali smo za vas 30 najlepših kratkih imena... 

Jelena Žunić