Ispovest roditelja iz Šapca kojima je beba umrla samo dva dana nakon rođenja, podiglo je Srbiju na noge. Nažalost, porodilištima se godinama unazad žene žale na loš tretman tokom porođaja, a mama Slađana Mišković iz Šapca poslala nam je i svoju priču iz 2017. godine i kako kaže, zbog svega što je tada prošla, nikada se nije usudila da rodi drugo dete.
"Porodila sam se 2017. godine u šabačkoj bolnici. Kao i većina žena, nemam baš lepo iskustvo. Na dan termina su me ostavili u porodilištu kako bi im 'bila na oku'. Svaki opis o ponašanju osoblja, od sestara, babica do čistačica, suvišan je. Dok idem kroz hodnik, čujem komentar 'nigde kraja, samo dolaze', kao da im je krivo što trudnice dolaze", započela je svoju priču Slađana, a onda je ispričala kroz kakav pakao je prošla.
"Prvi dan sam bila u pripremnoj sobi gde me je primio jedan doktor kod kog nisam išla ranije. Kada je čuo čiji sam pacijent preživela sam horor na pregledima. Doktor koji me je primio odlučio je da me nasilnički otvori, sa tri prsta! Tako otvorena sam bila 7 dana, a od naznaka porođaja nije bilo ni traga. Nakon tih 7 dana uradili su mi CTG, videla sam da je loš. Vizita je formalno obavila svoje, nisam njihov pacijent pa mi nisu ni pridavali značaja. Potpisali su CTG i otišli."
Slađana je bila svesna da joj CTG nalaz nije dobar, ali niko od medicinskog osoblja nije reagovao. Pozvala je supruga i rekla mu da CTG nije dobar, da oseća jaku bol koja očigledno nisu kontrakcije. Osećala je tup bol ali ne previše jak, ali niko joj nije rekao zbog čega je to.
"Moj muž je pozvao doktora koji mi je vodio trudnoću. On je bio slobodan tog dana ali šalje glavnu sestru po mene. Ona me je celim putem niz hodnik vređala, govorila mi je odakle mi pravo da zovem doktora, da li sam ja zdravstveni radnik da znam da čitam CTG i tako dalje. Rade mi amnioskopiju, uz prisustvo đaka medicinske škole koji su bili na praksi. Oni radoznalo gledaju, a oni im pokazuju bebinu glavicu, dok ja gubim i poslednji gram dostojanstva. Kažu mi da je plodova voda u redu, da nema potrebe da dramim kada je sve u redu", govori nam Slađana, kojoj su i sledećeg dana ujutru uradili CTG, nakon čega se pojavio lekar koji joj je vodio trudnoću.
"Ulazi doktor i kaže: 'mala, odmah u salu, nije dobar CTG'. Govori sestri da uključi indukciju, da probaju pomoću nje prirodno da me porode, a ako ne ide, onda će da me vode na hitan carski rez. Osetila sam nešto mokro i pozvala sam ih, a oni su samo rekli: 'Au! Plodova voda je florescentno zelena'. Bol ne smeš da pokažeš, plač i jaukanje nisu dozvoljeni jer svako ko se nađe tu drekne da se ućutim istog trenutka. Posle epidurala je bilo malo lakše, a beba je posle mučenja i sečenja nekako izašla. Odmah je priključena na kiseonik i antibiotike, sedam dana. Posle nedelju dana smo izašle iz bolnice", govori Slađana i dodaje:
"Godinu i jače sam imala isti osećaj kada se pomene šabačko porodilište. Nekako se sve zaboravi, jer sve je na kraju prošlo dobro. Ja se na drugo dete posle toga nikada nisam usudila. Ali ima roditelja koji nisu prošli dobro kao mi. Kojima je šabačko porodilište ostavilo trag za ceo život", zaključila je mama Slađana.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)