Iskustva sa porođaja redovno stižu na adresu našeg portala, nažalost, žene često podele loše stvari, uvrede i muke kroz koje su prolazile sa medicinskim osobljem, ali ima i onih koje će vas možda prijatno iznenaditi. Mlada mama Marija Zeljić (21) želela je sa svima da podeli svoju priču i da pokaže da postoji i druga strana medalje, ona gde žene sa smehom prođu kroz porođaj, pune podrške i razumevanja.
Kako nam je na samom početku rekla Marija, zbog čestih loših iskustava koje imamo priliku da čitamo svakodnevno, ona je poželela da ispriča svoju priču, da bude svetlo u mračnom tunelu i vrati veru u lepo porođajno iskustvo.
"Porodila sam se 5.12.2022. godine u KBC Zemun. Prvorotka sam. Nisam ništa znala o porođaju, o novorođenčetu niti o oporavku. Svašta sam čitala i slušala, i dobra i loša iskustva. Nije mi bilo svejedno. Vodila sam se mišlju da su sve majke to prošle, da će se sve zaboraviti kada bebu uzmem u ruke, da mora da boli...", govori Marija, a onda objašnjava šta se dogodilo od kada je osetila prve bolove i krenula u bolnicu.
"Bolovi su mi krenuli, a sluzni čep je počeo da izlazi. Kako nisam ništa znala o tome, krenula sam odmah u porodilište. Tamo su me sestre priključile na CTG koji nije pokazivao nikakve kontrakcije, a onda me je doktorka pregledala i ustanovila da su kontrakcije bile lažne i da nisam počela da se otvaram. Odmah sam se setila svih loših iskustava o kojima sam čitala i bila sam spremna na najgore, međutim - ŠOK! Sestra i doktorka su bile maksimalno fine i lepo su mi sve objasnile. Vratila sam se kući da čekam", objašnjava nam Marija.
U toku noći ponovo je dobila bolove, ali nije oklevala i krenula je ponovo u porodilište. U putu do porodilišta mučile su je misli: 'Šta ako doktorka ne bude tu', 'Šta ako su opet lažni bolovi', 'Šta ako preuveličavam bolove'... Mada, kako kaže, ti bolovi ipak ne mogu da se pomeešaju sa lažnim, pa je u 5 ujutru primljena u porodilište.
"Na moju veliku sreću, primila je me ista doktorka koja je pregledom utvrdila da sam otvorena 5 cm i da treba odmah da krenem u pripremnu salu.Klizma o kojoj sam čula svakakve stvari za mene lično je bilo skoro pa i najbolji deo svega. Sestra koja mi je radila klizmu je bila vrlo ljubazna i objasnila sve. Smestili su me u porođajnu salu, a posle nekog vremena je došla i doktorka koja me je primila i kroz osmeh me pitala: 'Hoćeš li se poroditi u mojoj smeni?'. Kroz kratak razgovor saznajem da je njena smena do 8 sati, a nije baš uobičajen da se prvorotka tako brzo porodi. Rekla sam joj da bih volela da ona bude tu, što je ona, na moje ogromno iznenađenje, i uradila. Bila je sa mnom do kraja", govori nam Marija, i dodaje:
"Na moje priznanje da se plašim da budem sama u sali, ona je sela za sto pored kreveta. Na moj komentar da su mi usta jako suvam donela mi je gazu natopljenu vodom i menjala ju je par puta. Kako su bolovi postajali jači, bila sam sve uplašenija, mislila sam da neću moći to da izdržim. Moram odmah da kažem da nije bolelo toliko da ne može da se izdrži nego sam sama sebi nabila tenziju i strah zbog svakakvih priča, a i strah od nepoznatog je normalan. Sve vreme me je doktorka tešila i tačno je znala šta treba da mi kaže. Porodila sam se u 8.50 i na svet donela zdravu devojčicu. Doktorka, iako joj je smena završena, bila je sa mnom do samog kraja porođaja, ušila mi porođajnu ranu, čestitala, popričala sa mnom i tek onda otišla."
Marija je dodala i da su sestre bile divne prema njoj, te da zahvaljujući takvom osoblju ima odlično iskustvo.
"Da je više iskustava kao što je moje, bilo bi mnogo bolje. Devojke, žene, buduće majke, želim vam puno sreće na porođaju, i nadam se da ćete imati lakši i brži porođaj od mene, a znam da može. Želim svima da imaju ovako divno medicinsko osoblje kao što je moje bilo. Ne zamarajte se previše nepotrebnim stvarima, mislite pozitivno i tako će biti", zaključila je Marija.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)