IZ OVOG SRPSKOG PORODILIŠTA PAMTIM DIVNO ISKUSTVO: Svi su ljubazni i strpljivi, babice pomažu - nikome nismo dali novac

Porođaj je pokušan prirodno, ali pošto se bebac, koji je inače bio normalno spušten, verovatno zbog moje panike i stresa odjednom podigao, bez ikakve namere da se pomeri, posle skoro 7h pod kontrakcijama, bez napona, doktor se odlučio za hitan carski rez, na čemu sam zaista zahvalna, jer sva plodova voda je izašla i već je postajalo veoma mučno. Operacija je protekla dobro, rez pravilan i tanak kao dlačica, sa bebcem sve okej, a tretman u porodilištu kao da ste na privatnoj klinici.

Jedna važna činjenica, ja sam veoma naporna kao pacijent. Prag tolerancije na bol mi je - 50, ko god je ušao u sobu morao je prvo detaljno da mi objasni šta će da mi radi, zašto, koliko će to da traje i koliko će da me boli, ne mogu to kod sebe da iskontrolišem. Da dodam da sam plakala 7 dana u bolnici za svaku glupost, što od straha što od hormona.

Ljudi moji, takvo strpljenje i razumevanje i ljubaznost ja zaista nisam nigde srela. Počevši od babica, tehničara, doktora, pedijatrijskih sestara, pa sve do servirki i higijeničara. Sestre su bile sa mnom i pomagale mi sve dok bebac nije lepo povukao da sisa i sve mi lepo objasnile, uleću u sobu momentalno čim se neka beba zaplače da vide treba li pomoć, bebe nosaju i maze po sobama svi kad imaju vremena, u svakom trenutku je neko dostupan za pomoć u roku od odmah, sem ako je porođaj u toku i tada su svi u sali.

Odslušala sam najmanje 6-7 porođaja tih dana, jer mi je soba bila tik uz salu, mogla sam da čujem samo smeh, zezanje u pauzama bolova i "bravo, srce, dušo, polako, ovako, onako, kraljice, carice, možeš ti to, ljubavi, cico, mico" Takođe, sve čisto, uredno, iako je tada porodilište bilo u početnoj fazi raspada. Još jednom da naglasim, doktora ni bilo koga nismo čašćavali niti ikoga poznavali, sem jedne sestre kojoj je moja mama javila da sam tu tek posle tri dana.

E drugi porođaj je bio pre godinu dana. Planiran carskirez, trudnoću mi je vodila u domu zdravlja doktorka koja je posebna vrsta carice. To je žena, koja je na odmoru dolazila da mi uradi CTG pred porođaj, koja me zvala u 22h uveče jer sam zaboravila da joj javim rezultate laboratorije, koja zna za moje pragove tolerancije pa ima strpljenja da me na svakom pregledu priprema psihički na kašiku, na hladno, čiji ručni pregled čak ni ja ovakva ne osetim. Pošto mi je carski rez radila druga doktorka, moja doktorka je dolazila svakoga dana kada je u smeni da obiđe mene i bebca, njega nunala i mazila, bila i dalje dostupna za sve šta treba, inače ni jednom za celu moju trudnoću mi nije dozvolila da dođem kod nje privatno, jer sve možemo na vreme obaviti u domu zdravlja, iako sam ja par puta insistirala jer me iskreno mrzelo da ustajem rano kad je bila prva smena.

Sve u svemu, opet ni jedan doktor, sestra, babica, nisu bili podmićeni, nije bilo posebnog tretmana zbog nekog poznanstva, takvi su prema svima, jednostavno ljudi koji su svoj human poziv shvatili kao takav. Jedino što je verovatno svuda isto je izbor hrane, to se nije promenilo ni sada i ne kapiram više u čemu je fora.

Ne shvatam iskreno koji faktori utiču na tolike razlike u ophođenju od porodilišta do porodilišta, možda je do nadređenih i njihove selekcije osoblja, do uslova za rad nije sigurno, jer je ovde pre 8 godina bio raspad, a sada potpuno renovirana i dobro opremljena bolnica, ali svakako mogu da kažem da sam imala sreće, a takve stvari ipak ne bi nigde trebalo da zavise od lutrije i dobre karme nego da se podrazumevaju."

(Yumama)

BONUS VIDEO: