Ništa nije obećavalo.

Poslednje vođenje je počinjalo u 17h. Mi smo se na prostran i uređen parking ispred Resavske pećine parkirali u minut do pet. Čovek nam je sa stepenica koje vode ka ulazu u pećinu predusretljivo dovikivao da nas čekaju. Međutim, kada smo stigli do njega. pitao nas je da li imamo nešto dugih rukava. U pećini je temperatura oko 7 stepeni. Napolju je bilo skoro 30. 

Kod ulaza postoji prodavnica u kojoj jakne mogu da se iznajme za 150 dinara, za one koji sasvim slučajno nemaju dukserice u automobilu, kao mi, po koje se moj muž trkom vratio.

Zadihani smo, kao nekakva smotana gomila, koračali ka ulazu u jednu od najvećih pećina u Srbiji, jedva smo se pokupili, nismo više znali gde nam je šta po rukama, po torbama, novčanik, telefoni, ulaznice koje treba da predamo, a onda - na korak do cilja, moje petogodišnje dete Danica pada! 

Samo je oderala kolena, na sreću, ali to je nije sprečilo da se rasplače, a nas da upijemo dvadesetak pogleda drugih posetilaca koji su prisustvovali našem malom humorističkom programu, a koji su na našu sreću, bili u turi koja je izlazila iz pećine. 

Naša tura je već malko odmakla. Danicu smo umirili uz pomoć nekoliko obećanja (zamalo smo joj i psa obećali). A onda smo konačno krenulu u pravu avanturu.

Udaljena, oko pola sata od Manasije, koju smo prethodno posetili, u krečnjačkom brdu Babina Glava, nalazi se spomenik prirode prve kategorije - Resavska pećina. 

Otkrivena tek 1962. godine, ova pećina u istočnoj Srbiji, dugačka 4.5 kilometra i duboka 2.8 kilometra, otvorena je za posetioce 1972. godine. Jedna je od najstarijih pećina u Srbiji (stara je oko 80 miliona godina), a u njoj ćete uživati u impresivnim dvoranama, uskim kanalina, pećinskim galerijama, stalaktitima i stalagmitima, vodopadima... Stenovite formacije unutar pećine mogu biti crvene, bele i žute boje, u zavisnosti od minerala u stenama kroz koje voda prolazi.

Šetnja pećinom je očarala decu. Vukašin ima sedam godina i u fazi je kada upija kao sunđer, a gospođica Danica, uživa u svemu što podrazumeva aktivnost (i glupiranje).


Porodična putovanja u Srbiji: Resavska pećina, vodopad Lisine, manastiri iz ugla porodice Petrović. Foto: Privatna arhivA

Nakon neočekivano uzbudljive ture, sa sve neslavnim početkom, usledilo je sabiranje utisaka na besprekorno uređenoj poljani ispred pećine. Ljuljaške i klackalice su na kratko okupirale mladi dvojac, a onda je usledila prava zabava - kotrljanje niz brdo! Mama ko mama, uvek brine, ali nije bilo realne potrebe. Sve oko Resavske pećine sređeno je i prilagođeno deci. I dok traju dečji smeh i po koje "poomeri se, sad ja", roditelji mogu da uživaju u pogledu na zelena brda i doline koji se prelivaju jedni u duge.


Porodična putovanja u Srbiji: Resavska pećina, vodopad Lisine, manastiri iz ugla porodice Petrović. Foto: Privatna arhiva

Razlog kašnjena u Resavsku pećinu bila je naša prethodna poseta manastiru Manasija. Povučen u mir i tišinu, u živopisnoj klisuri reke Resave, nedaleko od Despotovca, nalazi se manastir Resava ili Manasija. Ktitor manastira, čija je izgradnja počela 1407. godine, jeste despot Stefan Lazarević, čije se mošti, po analizama arheologa, antropologa i stručnjaka za DNK analize, nalaze u južnom delu naosa crkve, ispod bele mermerne ploče.

Despot Stefan, sjajno obrazovani aristokrata, kosmopolita, ljubitelj i dobro obavešteni znalac umetnosti, zaista je doveo najiskusnije živopisce, tada najbolje u čitavom vizantijskom umetničkom krugu. Oni su u Resavi naslikali freske izvanredne lepote, aristokratske elegancije, raskošnog kolorita, istančane duhovne poruke i stvorili remek-delo kasnovizantijskog klasicizma epohe Paleologa.

Kompozicija na koju posebno treba obratiti pažnju je ktitorska, koja se nalazi na zapadnom zidu naosa crkve, na kojoj je despot Stefan naslikan u raskošnoj odori, kako drži model svoje zadužbine. 

Ktitorske kompozicije su uvek posebno interesantne, jer nam predstavljaju istorisjke ličnosti naše prošlosti - one su neka vrsta "stare fotografije" i veoma su zgodne kako bi se deci objasnila vladarska loza.


Porodična putovanja u Srbiji: Resavska pećina, vodopad Lisine, manastiri iz ugla porodice Petrović. Foto: Privatna arhivA

Vodopad lisine

Na našoj turenji po Pomoravlju obišli smo i ovo malo čudo prirode. Vozeći se kroz zelenilo, za oko pola sata, stiže se od Resavske pećine do vodopada Lisine ili Veliki buk. Smešten je na rečici Vrelo, desnoj pritoci reke Resave, na oko 380 metara nadmorske visine. Vrelo sakuplja vode sa širokih kraških predela Beljanice, a direktna hidrografska veza ustanovljena je sa rekama ponornicama iz uvala Rečke i Busovate.

Nije loše napomenuti da, posebno ukoliko ovde planirate da odmorite, nešto pojedete ili popijete, pripremite keš, jer nema interneta, kao ni terminala za kartice.


Porodična putovanja u Srbiji: Resavska pećina, vodopad Lisine, manastiri iz ugla porodice Petrović. Foto: Privatna arhiva

Pozivamo vas da nam šaljete svoje predloge (pišite nam na mejl: redakcija@yumama.com)– možete nam opisati svoja iskustva ili nam predstaviti svoj kraj i sve lepote kojima se on diči. Pišite nam zbog čega ste izabrali baš tu destinaciju, kako ste i čime do nje stigli, šta ste tamo imali priliku da obiđete, da vidite i probate, u čemu su deca najviše uživala. Naravno, dodatni i konkretni saveti, poput plana obilazaka, neophodnih sitnica u koferu i slično, uvek su dobrodošli.

Na ovaj način najbolje ćemo pomoći jedni drugima da ovog leta zaista uživamo na divnim i proveremim mestima, koja su "odobrena" od strane roditelja.