"Nikako!", poručuje tim stručnjaka na osnovu jedne studije u kojoj je polovina od 3.000 ispitanih roditelja delila krevet sa svojm decom i pokazala da to deluje razorno na brak. Postoje i saveti za one koji su pustili dete u svoj krevet: "Možete postepeno da ga "izbacujete" iz kreveta, da "mic po mic" udaljujete krevetac ili dušek na kojem dete spava od vašeg kreveta ili iz vaše sobe, ali to ne važi za bebu staru od devet do 12 meseci. Sa njom budite oprezni i strpljivi, jer je kod nje veoma izražen strah od napuštanja. Taj strah da će je roditelji ostaviti i zaboraviti lagano nestane do kraja druge godine, a do kraja treće većina dece dobrovoljno napusti roditeljski krevet."

Onda čitam kako bebe nikako ne smeju da spavaju s roditeljima jer se tako povećava rizik od (puj-puj) iznenadne dojeničke smrti. Evo, pomerio sam se s mesta.

Više... SIDS: Spavanje u krevetu sa roditeljima rizično za bebu

Pronalazim kod izvesnog R. Ferbera, pisca nekog američkog bestselera o dečjem spavanju, savet za roditelje koji iz brige prema detetu, jer ono plače, pristaju na to da ga premeste kod sebe u krevet.  Kaže da je najbolji način za rešavanje ovog problema izolacija deteta u zasebnoj sobi, zatvaranje vrata i puštanja deteta da plače 10 minuta bez prekida. Po isteku 10 minuta detetovog plakanja, roditelji mogu ući u sobu i verbalno umiriti dete, ali ne smeju ostvariti fizički kontakt s detetom. Potom sledi novi interval od 10 minuta, i tako sve dok dete ne zaspi.

Pročitajte i... Trikovi: Kako da beba prespava noć u svom krevetu





S druge strane, neki psiholozi savetuju da spavanje s detetom nije štetno, već naprotiv: deca koja spavaju sa roditeljima kasnije imaju više samopouzdanja, bolje ocene u školi, samostalnija su od svojih vršnjaka.


Opet nalećem na studiju koja opovrgava prethodno iznesene savete i kaže da na osnovu praćenja 944 porodice tokom 3 godine nije primećena nikakva veza između dece koja su delila krevet sa roditeljima do svoje treće godine i njihovih kognitivnih sposobnosti u petoj godini.


Dosta! Nemojte čitati svašta. Radite kako verujete da je ispravno.

Uhvatio sam se ove teme jer me je prijateljica, kao iskusnog roditelja troje dece, pitala za savet. Moje iskustvo u vezi s tim se menjalo od deteta do deteta. Lara je od početka spavala u krevecu. Krevetac je bio pored našeg kreveta. I da smo hteli drugačije, nismo mogli. Imali smo tu jednu spavaću sobu i amin. Kad je Maksim došao na svet, rešili smo problem prostora. Lara je bila u svojoj sobi. Njega smo, naučivši se na prvom detetu, stavili u krevetac pored našeg. Tako je i najlakše, zbog noćnog buđenja i dojenja. Elem, gospodin nije hteo u krevetac ni za živu glavu. Pred dolazak Marije, počeli smo da ga navikavamo na njegovu sobu i njegov krevet. Sve je prošlo super.

Pročitajte i... 9 saveta kako da naviknete dete da spava u svom krevetu



Kao i Laru što smo uspavljivali knjigom, tako smo i njega naučili. Taj knjiški ritual uspavljivanja je prava stvar. Dete se uči da voli knjigu. Družite se s njim. Razvijate mu maštu. Učite ga. Upoznajete. Ništa ne može zameniti ovaj momenat, tako važan i za dete i za vas. No, da se vratim na spavanje.

Marija je takođe bila odlučno protiv kreveca, ali mi smo bili odlučni da se što pre osamostali i čim smo shvatili da je dovoljno odrasla, uz pomoć knjiga za laku noć, dobila je svoj krevet u svojoj sobi.


Naš bračni krevet je napokon bio samo naš. E, ali sad dolazimo do drugog nivoa spavanja u krevetu sa decom. Često se nama desi da pričom za laku noć i sebe uspavamo u njihovom krevetu. Šta li bi oni stručnjaci s početka rekli na ovo?

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete strucnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.