Savremeni način života i veliki broj obaveza su uticali da se nekada postojeći termin "vikend tata" sada ravnopravno odnosi i na mame.

Prema pojedinim istraživanjima, prosečna porodica u Srbiji provede zajedno samo tri i po sata tokom radne nedelje!

Iako često nije moguće uticati na dužinu svog radnog vremena, ukoliko svojoj deci niste dovoljno posvećeni, važno je da budete svesni mogućih posledica: i po njih, i po vaš međusobni odnos. Naime, tek kada ste svesni posledica, poželećete da se maksimalno potrudite, kako biste vreme - koje vam sada tako silno nedostaje, ipak nekako pronašli.


Posledice. Nedostatak vremena za porodični život dovodi do otuđenosti ne samo između vas i deteta, već i u okviru partnerskih odnosa. Potiskivanje ličnog nezadovoljstva i nepravovremeno rešavanje konflikata rezultira time da, kada se potisnute emocije konačno ispolje (jer ne mogu zauvek da ostanu skrivene), često rezultiraju raspadom tih zajednica. Primetni su i problemi u razvoju dece. U predškolskom periodu, deca se ponašaju tako što posvećuju vreme onom što vole. U tom uzrastu, ona misle da je to način ponašanja i odraslih. Tako, ako vi niste posvećeni njima, ona to ne vide kao vašu zauzetost ili okupiranost obavezama, već da vam ona nisu dovoljno važna da biste sa njima provodili svoje vreme. Takođe, ako roditelji nisu uspeli da formiraju granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja, deca smatraju da im je dopušteno i ono što nikako ne bi smelo da bude. Nemaju oslonac u svojoj porodici, a na njih veći uticaj imaju sadržaji sa TV-a i kompjutera nego roditelji. Sve to utiče da odrastaju u nesigurne, nesamostalne osobe, bez jasnih usmerenja. Konačno, postoje i roditelji koji upravo zato što ne provode dovoljno vremena sa svojom decom smatraju da treba da im dopuštaju sve što žele. Međutim, tolerisanjem takvog ponašanja ili kupovinom skupih igračaka nikada ne možete da nadomestite vašu posvećenost. Naime, ni najbolje igre i igračke ne mogu da budu dovoljno dobre ukoliko detetu nedostaje saigrač. Nažalost, taj nedostajući saigrač ste često upravo vi.

Kako da, uprkos manjku vremena, negujete što bolje odnose sa svojom decom?


Roditeljski autoritet. Najpre, ne dozvolite da se funkcija vaspitanja vaše dece prenese na nekog drugog, ko sa njima provodi više vremena. Naime, iako te druge osobe mogu da budu veoma kvalifikovane za taj posao (vaspitačice iz vrtića, bebisiterke, učiteljice...), ili dobronamerne i pune ljubavi (bake i deke) - vi ste roditelj i neophodno je da vaš autoritet bude osnovni, primarni, najvažniji.

Prerasporedite obaveze. Ako je vaše radno vreme od devet do 17 časova, razmislite koliko preostalog, takozvanog slobodnog vremena provodite obavljajući neke druge poslove (kućne obaveze, telefoniranje...). Pokušajte da se preorganizujete. Smanjite vreme provedeno pred TV-om, u korist vremena za dete. Iako to može da se čini kao veliki zahtev, jer se roditelji pred TV-om opuštaju i relaksiraju, setite se da je vreme koje možete da posvetite svom detetu zapravo ograničeno na svega nekoliko godina. U predškolskom periodu, roditelji su potpuno nezamenljivi, ali već sa osnovnom školom, vršnjačkom socijalizacijom, odrastanjem... detetova potreba za vama kao saigračima i sagovornicima se smanjuje.

Podsetnik. Pretrpanost obavezama donekle objašnjava pojavu rasute pažnje i zaboravnosti. Nemojte da sebe zbog toga prekorevate, jer krivica što ste nešto zaboravili nije do vas, već do vaših unutrašnjih kapaciteta - koji su, ipak, ograničeni. Međutim, kako biste barem donekle kontrolisali proces zaboravljanja, pokušajte da zapisujete ideje kojih se setite kao mogućih načina provođenja vremena sa decom (bioskop, posete prijateljima, šetnje, sport…). Nalik planu rada za iduću nedelju ili rasporedu časova koje za školu ima vaše dete, tako i vi napravite plan privatnih događaja važnih za vas i vašu porodicu. Zapišite i teme za razgovor. Tako ćete to malo vremena koje imate na raspolaganju da iskoristite na najbolji način - jer ćete, prosto, da budete pripremljeni. PageBreak

Razgovor. Priznajte svom detetu da biste želeli da provodite više vremena zajedno, ali da vas posao trenutno previše okupira. Recite mu da to nije vaš izbor, i da ćete svakako pokušati da takvo stanje promenite. Predložite mu da se i ono uključi u osmišljavanje vašeg zajedničkog vremena. Pitajte ga za mišljenje, ideje, želje. Već u predškolskom uzrastu, dete će imati konkretne odgovore na pitanje: "Šta bi ti želeo da radimo danas?". Takođe, u zavisnosti od uzrasta, objasnite da vam je uprkos retkim zajedničkim trenucima veoma važno da znate šta se događa u njegovom životu. Pitajte sve što vas zanima, ali dozvolite da i dete vama postavlja pitanja. Uslov iskrene, otvorene i dugoročno dobre komunikacije jeste da ona bude obostrana.  

I kvalitet, i kvantitet. Kvalitetno vreme označava dobro osmišljeno vreme, bogato sadržajima. Kvantitet podrazumeva da sa detetom imate dovoljno vremena za sve vaše aktivnosti: i one odabrane, i one svakodnevne. Iako su za zdravo odrastanje važni i kvalitet i kvantitet, ako već niste u prilici da ih detetu priuštite - pokušajte da vreme koje imate osmislite tako da iz njega „izvučete“ najviše što možete. Ako, na primer, deca viđaju oca retko ili nedovoljno, a pri tom - kada ga vide, zajedno gledaju TV i ćute - to ne samo da nije kvalitetno zajedničko provedeno vreme, već stanje vrlo slično onom kada tata nije ni prisutan.

Rituali. Oni pomažu očuvanje stabilnosti u porodičnim odnosima i doprinose formiranju unutrašnjeg osećaja sigurnosti u svoju porodicu. Poruka koju deca dobijaju kroz vaše poštovanje porodičnih rituala jeste da u vašoj porodici nije sve haotično i neorganizovano, već da postoje određene aktivnosti koje su uvek iste, ne menjaju se, sigurne su, trajne. Tako, ako bez obzira na iznenadne, vanredne događaje roditelj dete kupa, presvlači, zajedno odlaze u kupovinu, odnosno ne odustaje od svojih rituala sa detetom - to u velikoj meri održava njihov odnos stabilnim.

Porodični ručak. Pokušajte da barem vikendom vaš porodični, zajednički ručak bude obavezan, svečan, ritualan. Neka to bude vaša mala oaza. U vreme tog rituala obavezno izbegavajte „teške“ teme ili rasprave.

Vikend. Podrazumeva se da dva dana vikenda ne mogu deci da nadomeste činjenicu da im nedostajete tokom cele nedelje. Ako već imate radnu nedelju pretrpanu obavezama, vikend čuvajte samo za svoju decu. Isključite telefone, televizor, kompjuter. Pronađite načine da se kvalitetno zabavite, na načine drugačije nego tokom radne nedelje. Koristite vikend za:


•    Fizičke ili sportske aktivnosti. Svaki sport, ili bilo koja fizička aktivnost uz minimum sportskih rekvizita (lopta, vijača, reketi za badminton, lastiš…) - predstavljaće kvalitetno provedeno vreme.
•    Aktivna zabava. Iznenadite svoje dete i predložite mu da zajedno odete u pozorište, bioskop, zoološki vrt, park, izletište…
•    Zajednička igra. Mnogi roditelji nemaju strpljenja ili motivaciju za igru lutkama ili autićima. Međutim, društvene igre poput "Čoveče, ne ljuti se", "Kluedo", šah... kao i korišćenje umetničkih materijala kao igračaka - odnosno bojenje, modelovanje... može da bude veoma zadovoljavajući izbor i vas i vašeg deteta.

Pažnja. Svakodnevno pozovite dete telefonom ili mu pošaljite SMS poruku. Bez obzira koliko ste zauzeti tokom radne nedelje, za tih nekoliko minuta ćete pronaći malo vremena. Ne morate uvek da imate nešto važno da mu kažete, dovoljno je da detetu napišete da mislite na njega ili da ga volite. Sigurno znate za izreku da „sitnice čine život“. Zato pokušajte barem toliko, da ubuduće svakodnevnim sitnicama činite život svoje porodice lepšim, zanimljivijim, veselijim.

Tekst: Jelena Holcer, pedagog