Kako da znate da li imate anksiozni poremećaj? Evo koje su vrste i simptomi, ali i kako se leče

U poslednje vreme se sve češće govori o anksioznosti, kako kod odraslih, tako i kod dece. Anksioznost je zapravo uobičajena emcoija, ali kada je preterano izražena ili uporna, smatra se da osoba ima anksiozni poremećaj.

• Važnih događaja ili odluka
• Javnog nastupa
• Društvenih situacija

Osećaj anksioznosti koji se pojavljuje s vremena na vreme, ne znači da osoba ima anksiozni poremećaj, ali se može reći da ga ima ako je taj osećaj javlja često, preteran je u odnosu na realnu situaciju, ostaje i nakon što je određena situacija završi, piše medicalnewstoday.com.

Simptomi anksioznosti

Glavni simptom anksioznosti je osećaj brige, a mogu da se jave i drugi:

• Ubrzan rad srca
• Ubrzano disanje
• Iritabilnost
• Nemir
• Tenzija u mišićima
• Teškoće u koncentraciji
• Poteškoće da se zaspi ili često buđenje

Ukoliko osoba ima izraženu anksioznost, mogu da se jave i panični napadi, koji dovode do jakog osećaja panike koji dostiže vrhunac, nakon čega se povlači. Simpotmi napada panike mogu da budu:

• Ubrzano disanje (hiperventilacija)
• Uzlupanost srca
• Znojenje
• Drhtavica
• Osećaj da će se nešto loše desiti ili osećaj manjka kontrole

Kako će se i kada pojaviti ovi simptomi zavisi od vrste anksioznosti koju osoba ima.

Vrste anksioznih poremećaja

Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja:

Generalizovani anksiozni poremećaj

Ljudi koji imaju ovu vrstu poremećaja imaju uporno, izraženo osećanje anksioznosti, koje nema jedan konkretan uzrok. Dakle, to nije reakcija na određenu situaciju, pa da anksioznost prođe kada se ona završi, već stalan osećaj brige zbog čega je ovim ljudima teško da se opuste i zaspe.

Panični poremećaj

Ljudi koji imaju ovaj poremećaj doživljavaju česte i neočekivane panične napade. Ponekad mogu da postoje određeni okidači, ali može i da bude nepoznat uzrok tih napada.

Specifične fobije

Specifična fobija je strah od određenog predmeta ili situacije, poput straha od visine ili paukova. Za razliku od anksioznih poremećaja, ovde je uvek poznat jedan određen okidač.

Osobe koje imaju fobije znaju da je njihov strah nelogičan ili ekstreman, ali prosto ne mogu da kontrolišu taj osećaj kada se suoče sa okidačem, tj. onim što ih plaši.

Agorafobija

Ova fobija podrazumeva strah od mesta, događaja i situacija iz kojih može da bude teško pobeći, ili gde pomoć ne bi bila dostupna u hitnim situacijama. Ljudi često pogrešno smatraju da je to strah od otvorenog prostora, ali nije tako. Osobe koje imaju agorafobiju se često plačš:

• Korišćenja lifta
• Korišćenja javnog prevoza
• Napuštanja svoje kuće (u nekim slučajevima)

Socijalni anksiozni poremećaj

Ova vrsta poremećaja je zapravo strah od negativne osude od strane drugih ljudi. Osoba koja ima socijalni anksiozni poremećaj ima osećaj da drugi procenjuju sve što ona radi, da će se osramotiti ili da će biti ponižena ako stupi u interakciju sa drugim ljudima.

Zbog toga neretko oni koji imaju ovaj poremećaj počinju da izbegavaju socijalne interakcije ili određene vrste interakcija, poput razgovora sa nepoznatim ljudima.

Dodatni znaci socijalne anksioznosti:

• Izražena samosvest
• Poteškoće u uspostavljanju kontakta očima
• Tih govor
• Osećaj kao da mozak "zablokira" u nekim socijalnim situacijama

Separaciona anksioznost

Separaciona anksioznost je strah koji osoba oseća nakon odvajanja od mesta ili osobe koja čini da se oseća bezbedno, poput odvajanja od roditelja. Često se javlja kod dece, ali može da se javi kod ljudi bilo kog uzrasta.

Selektivni mutizam

Kod neke dece se javlja ovaj oblik anksioznosti, koji podrazumeva da ne mogu da govore na određenim mestima, u određenom kontekstu, iako imaju sposobnosti za to.

Uzroci anksioznosti

Povremeni osećaj anksioznosti je zapravo odgovor na neku neizvesnost u budućnosti ili brigu zbog nečega što se desilo u prošlosti. Uzroci anksioznih poremećaja su složeniji i na njih može da utiče više faktora:

• Trenutna situacija
• Trauma iz prošlosti
• Zloupotreba supstanci

Postoje čak i neki fizički faktori koji mogu da utiču:

Moždane strukture ili funkcije: kod ljudi sa anksioznim poremećajima je povećan odgovor amigdale, dela u mozgu koji reaguje na opasnost.

Genetika: neki ljudi imaju genetske predispozicije za anksioznost

Medicinski faktori: ponekad je anksioiznost posledica neke bolesti, popur neurološkog poremećaja ili hormonskog disbalansa. Može takođe da bude i nuspojava nekih lekova ili posledica dugoročnog osećaja bola ili drugih simptoma.

Lečenje anksioznih poremećaja

Ukoliko imate anksiozni poremećaj, tj. osećaj anksioznosti ometa vaš svakodnevni život, najbolje je da potražite stručnu pomoć. U zavisnosti od ozbiljnosti i uzroka anksioznosti, mogu se koristiti razne tehnike brige o sebi, psihoterapija, ali i lekovi kada je to potrebno. Svakako, najvažnije je da znate da rešenje postoji, samo treba da se obratite stručnom licu. 

BONUS VIDEO: