Po ovome se vidi da je dete odrastalo uz asocijalne roditelje: Zbog njih razvija neke ne tako dobre osobine

• Deca koja odrastaju uz asocijalne roditelje mogu da razviju određene osobine zbog takvih okolnosti. 
• Oni teže traže pomoć od drugih, često su veoma samokritični, drže se poznatih rutina, teže se snalaze u grupama... 

Teže traže pomoć

Deca koja odrastaju uz roditelje koji sve rešavaju sami mogu usvojiti ideju da uvek moraju da se oslanjaju isključivo na sebe. Samostalnost je važna osobina, ali kada postane preterana, može otežati stvaranje bliskih odnosa.

Takve osobe često nerado traže pomoć čak i kada im je potrebna, jer imaju osećaj da sve moraju da urade same. Zbog toga mogu početi da se udaljavaju od drugih ljudi i da izbegavaju situacije u kojima bi morale da pokažu ranjivost.

Nesigurne su u društvenim situacijama

Deca koja nisu često gledala roditelje u društvenim situacijama kasnije mogu imati više poteškoća u sklapanju novih poznanstava. Ako u detinjstvu nisu navikla na druženja, razgovore sa nepoznatim ljudima ili porodična okupljanja, takve situacije mogu im biti neprijatne i stresne.

Zbog toga mogu početi da izbegavaju društvene događaje ili stalno razmišljati o tome kako ih drugi doživljavaju. Važno je da deca imaju priliku da vide različite oblike druženja i nauče da su društvene veštine nešto što se razvija vremenom.

Preterano su samokritična

Ljudi koji su odrasli u veoma zatvorenom okruženju ponekad mogu biti stroži prema sebi, naročito u odnosima sa drugima. Nakon razgovora mogu dugo razmišljati o tome da li su nešto pogrešno rekli ili ostavili loš utisak.

Zbog straha od tuđe procene mogu svaku kritiku doživeti ličnije nego što je potrebno i usmeravati pažnju na ono što su uradili pogrešno, umesto da sagledaju širu sliku.

Češće imaju potrebu da se povuku

Neka deca tokom odrastanja razviju naviku da više vremena provode sama jer im je takav način života poznat. Druženja im mogu brzo postati naporna, posebno ako nisu navikla na veći broj ljudi i česte kontakte.

Zbog toga mogu češće birati mir i poznato okruženje – ne zato što ne vole druge ljude, već zato što im društvene situacije mogu oduzimati više energije.

Imaju uži krug prijatelja

Ljudi koji nisu odrasli uz mnogo društvenih kontakata često imaju manji, ali blizak krug prijatelja. To samo po sebi nije problem, jer mnogima više odgovara nekoliko kvalitetnih odnosa nego veliki broj poznanstava.

Međutim, ponekad mogu da se previše oslanjaju na nekoliko bliskih osoba, jer im je teško da izgrade nove odnose ili da se osećaju prijatno među nepoznatim ljudima.

Drže se poznatih rutina

Osobe koje su odrastale uz roditelje koji su retko izlazili i same mogu razviti naviku da biraju poznata mesta i rutine. Prijatnije im je da odu na mesto koje već poznaju nego da isprobaju nešto novo, gde ne znaju šta da očekuju.

To može biti odlazak u isti kafić, prodavnicu ili šetnja istom rutom. Poznato okruženje pruža im osećaj sigurnosti i smanjuje nelagodu koju mogu izazvati nepredvidive situacije.

Teže se snalaze u grupama

Uključivanje u veće društvo može biti izazovno za ljude koji tokom odrastanja nisu imali mnogo prilika da razvijaju takve veštine. Mogu imati osećaj da ne znaju kada da se uključe u razgovor ili kako da pronađu svoje mesto među drugima.

Zbog toga neke osobe radije izbegavaju grupne aktivnosti, iako bi im upravo takva iskustva vremenom mogla pomoći da steknu više samopouzdanja.

Više posmatraju nego što učestvuju

U društvu se ponekad mogu naći ljudi koji više slušaju nego što učestvuju u razgovoru. Iako drugima to može izgledati kao nezainteresovanost, razlog može biti nesigurnost ili jednostavno nedostatak iskustva u takvim situacijama.

Osobe koje nisu odrastale uz mnogo društvenih kontakata mogu se sporije opustiti među drugima i radije posmatrati nego preuzeti inicijativu. Ipak, s vremenom, kroz nova iskustva i odnose, i ove veštine mogu da se razvijaju.

U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: Index/Yumama