- Neke veštine koje su se ranije podrazumevale, danas retko koje dete ima.
- Stručnjaci ističu da bi razvoj barem nekim osnovama tradicionalnih životnih veština za decu mogao da bude od koristi.
Vremena se menjaju, pa deca već odmalena znaju da "barataju" raznim pametnim uređajima, telefonima, aplikacijama i slično, ali zato deluje da u nekim životnim veštinama koje su ranije smatrane uobičajenim, sada "zaostaju". Naravno, deca žive u ovom vremenu u kojem su rođena i bilo bi besmisleno držati ih potpuno udaljenim od savremene svakodnevice, a učiti ih stvarima koje se više i ne koriste.
Ipak, stručnjaci ističu da ovladavanje barem nekim osnovama tradicionalnih životnih veština može da im bude od koristi.
Na primer, jedna mama prisetila se svoje bebisiterke, studentkinje od 19 godina, koja nije umela da pročita analogni sat.
"Bila je pametna, odgovorna i veoma sposobna, ali kazaljke na zidnom satu za nju nisu značile ništa. Kada mi je to rekla, ostala sam bez teksta", ispričala je.
Nije jedina koja je primetila ovakve promene. Sve više roditelja kaže da mladi ne znaju da čitaju papirne mape, pripreme jednostavan obrok ili se pridržavaju osnovnih pravila ponašanja za stolom.
Zašto se to dešava?
Prema rečima stručnjaka za obrazovanje Lori Kop Vajngarten, problem nije u tome što roditelji i škole ne uče decu dovoljno, već u tome što su se prioriteti promenili. Danas se mnogo više pažnje posvećuje programiranju, robotici, digitalnim alatima i obradi video-sadržaja, pa za neke tradicionalne veštine ostaje manje vremena.
"Svaka generacija stiče nova znanja, ali istovremeno neka druga polako nestaju. Deca danas uče stvari koje moja generacija nije ni mogla da zamisli, ali zbog toga neke stare veštine više nisu u fokusu", objašnjava ona.
Nastavnica iz Čikaga Nina Jevdaš dodaje da se školski programi prirodno menjaju sa razvojem tehnologije.
"Tokom studija učili su nas tehnikama koje danas više niko ne koristi jer ih je zamenila tehnologija. To pokazuje koliko se obrazovanje brzo prilagođava novim okolnostima."
Ipak, postavlja se pitanje da li su neke veštine i dalje važne, čak i ako ih svakodnevno ne koristimo.
1. Komunikacija i socijalne veštine
Stručnjaci ističu da mnogi mladi danas imaju poteškoća u razgovoru uživo. Dopisivanje putem poruka, društvenih mreža i video-poziva postalo je prirodnije od razgovora licem u lice. Zbog toga se neka deca osećaju nesigurno kada treba da razgovaraju sa odraslima ili vršnjacima.
Pandemija je dodatno uticala na razvoj socijalnih veština, ali stručnjaci naglašavaju da deca upravo kroz neposrednu komunikaciju uče kako da rešavaju nesporazume, razvijaju empatiju i grade kvalitetne odnose.
2. Čitanje sata sa kazaljkama i papirnih mapa
Većina dece danas vreme proverava na telefonu ili pametnom satu, dok navigaciju prepušta GPS aplikacijama. Zbog toga mnogi mališani ne umeju da pročitaju analogni sat niti da se snađu na klasičnoj mapi. Iako se ove veštine i dalje obrađuju u osnovnoj školi, bez redovne upotrebe lako se zaboravljaju. Neke škole čak su potpuno prešle na digitalne satove.
Stručnjaci upozoravaju da potpuna zavisnost od tehnologije može predstavljati problem ukoliko uređaji zakažu ili nisu dostupni.
3. Pisanje pisanim slovima
Pisanje rukom sve više ustupa mesto kucanju na tastaturi ili telefonu. Zbog toga su mnoge zemlje smanjile značaj pisanih slova u nastavi, iako su ih pojedine kasnije ponovo uvele u školski program.
Iako deca danas mnogo češće koriste digitalne uređaje, stručnjaci smatraju da pisanje rukom doprinosi razvoju fine motorike, koncentracije i pamćenja.
4. Pisanje pisama
Elektronska pošta, poruke i aplikacije gotovo su potpuno zamenile klasična pisma.
Zbog toga nije neobično da pojedini mladi nikada nisu poslali pismo niti znaju gde se lepi poštanska markica. Ipak, pisanje pisma ima svoju vrednost. Ono podstiče decu da pažljivije razmisle o onome što žele da kažu, da organizuju misli i ulože više truda u komunikaciju.
5. Pravilno pisanje i pravopis
Nastavnici primećuju da se stil dopisivanja iz poruka često prenosi i na školske zadatke. Skraćenice, izostavljanje interpunkcije i oslanjanje na automatsku ispravku pravopisa dovode do toga da deca ređe obraćaju pažnju na gramatička pravila. Iako tehnologija olakšava pisanje, stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo da zameni usvajanje osnovnih jezičkih pravila.
6. Osnovna finansijska pismenost
Pisanje čekova danas je retkost, ali stručnjaci smatraju da je mnogo važnije da deca razumeju kako funkcionišu novac, štednja i bankovni računi. Kada se sve plaća karticom ili telefonom, mališani mogu steći utisak da je novac nešto apstraktno.
Zbog toga roditelji mogu već od najranijeg uzrasta kroz igru da objašnjavaju kupovinu, vrednost novca i štednju, dok starija deca mogu da uče kako funkcionišu debitne kartice i štedni računi.
7. Koncentracija
Sve više nastavnika primećuje da deca imaju kraći raspon pažnje nego ranije. Brzi sadržaji na ekranima navikavaju mozak na stalnu stimulaciju, pa je mališanima teže da duže sede, slušaju i usmere pažnju na jedan zadatak.
Stručnjaci smatraju da je zato posebno važno ostaviti deci dovoljno vremena za slobodnu igru bez stalnog usmeravanja odraslih. Upravo kroz samostalnu igru, rešavanje problema i istraživanje sveta oko sebe razvijaju se veštine koje će im koristiti tokom celog života.
Šta roditelji mogu da urade
Ne očekuje se da dete ovlada baš svim veštinama koje su bile važne prethodnim generacijama. Međutim, korisno je da pored digitalnih znanja razvija i praktične životne sposobnosti.
Pokažite detetu kako se čita sat sa kazaljkama, uključite ga u kupovinu, razgovarajte o novcu, zajedno kuvajte jednostavna jela, podstičite razgovor bez telefona i ostavite dovoljno vremena za slobodnu igru.
Na kraju, upravo ravnoteža između savremenih tehnologija i osnovnih životnih veština može biti najbolja priprema za budućnost.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
