- Deca najviše uče gledaju roditelje i njihovo ponašanje.
- Roditelji nekad nisu ni svesni koliko deca sve "upijaju", pa i ne obraćaju pažnju na neke važne stvari koje su mališanima jako važne.
Nijedan roditelj ne može detetu da priušti idealno detinjstvo, ali gotovo svaki roditelj to pokušava. Ironija u svemu tome je da neke stvari koje za mame i tate uopšte nisu važne, deci i te kako jesu i oni ih odmah primete. Ne treba roditelje kriviti jer zaista nije lako držati sve konce u rukama pored milion svakodnevni obaveza i razmišljanja o tome da li su deca dovoljno i zdravo jela, da li su previše danas gledali TV, da li sam ih danas nečim povredio/la...
Zato im ponekad promiču neke stvari koje su za mališane važne, a u nastavku saznajte kojih to 11 stvari roditelji smatraju nevažnim, a deca ih odmah primete.
1. Nedoslednost u pravilima
Dete će odmah primetiti nedoslednost u pravilima, čak i ako to roditeljima promakne. Nije lako biti dosledan roditelj, ali je jako važno jer to mališanima pomaže da znaju kakvo ponašanje se od njih očekuje. Upravo zato oni vrlo lako primete ako mama i tata jedno govore, a drugo rade. Nedoslednost je za njih zbunjuuća i čini da se osećaju pomalo nesigurno, kao i da ne mogu sasvim da veruju roditeljima.
2. Promene rutine
Deci su, naročito u ranom uzrastu, jako potrebne i važne rutine kako bi se razvijali i "procvetali" u jednom sigurnom i predvidljivom okruženju. I zato će vrlo lako primetiti čak i najmanju promenu u dnevnom rasporedu. Ujedno, rutine imaju i praktičnu stranu jer deca kroz njih mogu da nauče i važnost kućnih obaveza, ali svakako i da znaju šta sledeće treba da rade, tj. da li je vreme za igranje, ručak, spavanje...
Neka istraživanja su pokazala i da postoji direktna veza između rutina i dečjeg razvoja, te da se dosledne rutine povezuju sa boljom regulacijom ponašanja i emocija.
3. Tenziju između roditelja
Deca i te kako mogu da primete svaku emociju kod ljudi oko sebe, a naročito kod roditelja - čak i onu najsuptilniju. Posebno dobro mogu da prepoznaju ukoliko među roditeljima postoji neka tenzija, čak i ako se mama i tata ne svađaju pred njima. Iako je sasvim normalno da partneri ponekad dođu u konflikt, važno je da znate da su deca na to mnogo osetljivija nego što možda deluje, te da čak i neizgovoreni konflikti tj. tihe tenzije mogu da stvore tenzičnu atmosferu u kući, ostavljajući dete zbunjenim i emocionalno nesigurnim.
Jednostavno objašnjenje da to što se mama i tata ponekad posvađaju ne znači da se ne vole, može da im pruži dosta utehe, piše YourTango.
4. Kada su roditelji prezauzeti
Roditeljstvo zahteva jedan nivo prisutnosti koji nije uvek lako postići. Sa svim tim kućnim obavezama, poslom i telefonima koji su nam svakodnevne i stalna distrakcija, deca vrlo lako primete kada su roditelji prezauzeti tj. kada su okupirani drugim stvarima.
Jasno je da roditelji ne mogu 24 sata dnevno samo da gledaju u decu i budu posvećeni isključivo njima, ali je važno da uvek odvoje malo vremena za mališane. Između ostalog, i stručnjaci ističu da kvalitetno zajedničko tj. porodično vreme pomaže mališanima da napreduju i da se zdravo razvijaju.
5. Gestovi ljubaznosti
Deca svakodnevno uče kako da se ponašaju i žive u ovom svetu, a to između ostalog rade tako što posmatraju ponašanje svojih roditelja - i naravno, vaspitača, nastavnika, vršnjaka... Deca primećuju da li se roditelji ljubazno jave komšiji u hodniku zgrade ili pomognu nekoj baki da upakuje stvari u kesu u prodavnici. Oni internalizuju da li roditelji nude pomoć i ljubazno se ponašaju prema drugima i te informacije koriste da naprave neku svoju perspektivu i usmere ponašanje.
6. Pokazivanje naklonosti
Deca vide kako roditelji iskazuju naklonost jedno prema drugom, ali i prema njima, i to ima ogroman uticaj na njihov razvoj. To im pomaže da se osećaju sigurno i pokazuje im kako da budu ljubazni i dobri prema drugima, kako da iskazuju svoju naklonost.
Dodir je ključan deo dečjeg razvoja. Jedno od prvih iskustava bebe kada dođe na svet je dodir roditelja, odnosno majke. Kako je jedno psihološko istraživanje zaključilo: "Deca uče kroz ljudski dodir".
Roditelji možda neće ni primetiti da su celog dana trčali od jedne do druge obaveze, ali da zapravo nisu proveli vreme sa detetom onako iskreno, da su mu potpuno posvećeni. Ali, deca primećuju kada su mama i tata odsutni, i zaista cene one trenutke kada su im roditelji u potpunosti posvećeni.
Psiholog dr Šeril Zigler ističe da je responzivnost nešto što deca ne samo da primećuju, već im je potrebna. Prema njenim rečima, biti responzivan roditelj znači "da prihvatate gde je dete u svakom momentu i da ste osetljivi na njegove potrbe".
8. Ohrabrujuće reči i dela
Deca i primećuju i pamte način na koji se roditelji ponašaju prema bliskim ljudima i podržavaju ih. Oni vide kako mama i tata razgovaraju sa svojim prijateljima, članovima porodice, komšijama ili čak nepoznatim ljudima koji im se obrate. Kada roditelji imaju ohrabrujuće reči za druge i pomažu ljudima oko sebe, i deca uče kako da budu podrška drugima. Empatija se uči odmalena.
9. Proslavljanje malih pobeda
Mališani primećuju kako se roditelji ponašaju posle njihovih malih pobeda i uspeha. Na kraju krajeva, život se i sastoji od malih pobeda ( i neuspeha, naravno) i treba ih slaviti, jednako kao i one "krupne" i važne momente poput stupanja u brak, završetka fakulteta itd.
Roditelji koji primete kada dete napravi neku malu pobedu i pohvale ga za to, zapravo mu šalju poruku da ono može i velike, teške stvari. To im pomaže u izgradnji samopouzdanja.
Iako ta poređenja ponekad dolaze sa dobrom namerom, pa roditelji recimo žele da ohrabre dete da proba neki sport na koji ide njegov drug ili drugarica, to nije dobra ideja jer može loše da utiče na samopoštovanje deteta.
11. Kako se roditelji nose sa stresom
Nažalost, ne postoji osoba koja se u životu ne suočava ni sa kakvim stresom, a deca upravo od roditelja uče kako da se ponašaju u takvim situacijama. Ono što svakako nije dobro je da roditelji skrivaju osećanja i govore deci da se osećaju dobro kada to nije tačno. Prof. Sara Voters koja je sprovela jednu studiju na ovu temu je objasnila da kada roditelji kažu detetu da su dobro i skrivaju svoja osećanja jer ne žele da ih sekiraju, zapravo rade suprotno. "Istraživanje je pokazalo da je za decu mnogo bolje i utešnije kada se o osećanjima otvoreno govori, umesto da prosto kažemo 'dobro sam, biće sve OK'".
Votersova ističe da je bolje da roditelji iskazuju svoja osećanja i da ohrabruju decu da rade isto. "Sedite sa decom i dajte im priliku da regulišu svoje emocije. I vi pokušajte da uradite isto, dajte sebi dozvolu da budete frustirani ili tužni.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i 13 rečenica koje je dete čulo od mame, a pamti celog života:
BONUS VIDEO:
