- Stalni pritisak u vezi sa ocenama i školskim uspehom može kod dece razviti perfekcionizam, strah od grešaka i osećaj da im vrednost zavisi od postignuća.
- Kasnije se to često vidi kroz potrebu da udovoljavaju drugima, izbegavanje rizika i teško izražavanje osećanja.
- Među mogućim posledicama su i preterano takmičenje, potreba za kontrolom, preteran rad i zanemarivanje sopstvenih potreba.
Škola i školske ocene jesu važni u životu dece, ali nisu i ne bi trebalo da budu najvažniji. Ipak, neki roditelji iz najbolje namere svoje vaspitanje zasnivaju na školskom uspehu, dobrim ocenama i poštovanju pravila, ne znajući kakve posledice na dete može da ostavi taj stalni pritisak da mora da bude uspešno. Kod neke dece takav odgoj može doprineti razvoju perfekcionizma, straha od grešaka i osećaja da njihova vrednost zavisi od postignuća, piše YourTango.
Kod mališana koji su odrastali uz stalni pritisak da moraju da budu uspešni, često (mada ne nužno) se razvijaju neke od sledećih osobina:
1. Stalna potreba da udovolje drugima
Potreba za ugađanjem drugima često se razvija još u detinjstvu. Deca koja su imala osećaj da će dobiti više ljubavi, pohvala ili prihvatanja kada su uspešna mogu kasnije povezati sopstvenu vrednost s tim koliko ispunjavaju tuđa očekivanja.
Ako su dobre ocene donosile pohvale, a greške kritiku, odrasle osobe mogu početi da veruju da će ih drugi prihvatiti samo ako stalno daju sve od sebe. Zbog toga često zanemaruju sopstvene potrebe, preuzimaju previše obaveza i teško im je da kažu "ne".
2. Izbegavanje rizika zbog straha od greške
Deca koja su odrastala uz veliki pritisak u vezi sa školskim uspehom mogu razviti snažan strah od neuspeha. Ako su loša ocena ili greška bile razlog za kritiku umesto prilike za razgovor i učenje, dete može zaključiti da je sigurnije ne pokušavati nego pogrešiti.
U odraslom dobu to se može pokazati kao izbegavanje novih prilika, promena ili situacija u kojima postoji mogućnost neuspeha. Želja za uspehom sama po sebi nije problem, ali stalni strah od greške može dovesti do preterane samokritičnosti i nesigurnosti.
3. Teško izražavanje osećanja
Kada su postignuća važnija od emocija, deca mogu naučiti da skrivaju ono što osećaju. Ako su roditelji više pitali za ocene nego za to kako se dete oseća, ono može početi da potiskuje sopstvene probleme i da ne traži pomoć.
Deci je potrebna podrška kako bi naučila da prepoznaju i izraze emocije. Bez toga mogu odrastati s osećajem da su njihova osećanja manje važna ili da treba da ih zadrže za sebe.
4. Potreba za takmičenjem
Neki roditelji žele da motivišu decu tako što će biti među najboljima, ali stalno upoređivanje s drugima može stvoriti pritisak. Deca koja su navikla da se vrednost meri ocenama, nagradama i uspesima mogu i kasnije u životu osećati potrebu da stalno dokazuju da su najbolja.
Na poslu se to može pretvoriti u preteranu potrebu za takmičenjem, upoređivanje s kolegama i osećaj da uvek moraju da postignu više. Iako ambicioznost može biti pokretač, preterana usmerenost na pobedu može narušiti odnose s drugima.
5. Potreba da sve drže pod kontrolom
Deca koja su odrastala uz stroga pravila i velika očekivanja ponekad u odraslom dobu razviju snažnu potrebu za kontrolom. Naviknuta su da se greške ne tolerišu, pa imaju osećaj da će sve biti u redu samo ako sama sve provere i urade.
Takve osobe često teško prepuštaju zadatke drugima jer veruju da će ih samo one uraditi dovoljno dobro. Iza takvog ponašanja često se ne krije želja za kontrolisanjem drugih, već strah da će nešto poći po zlu.
6. Sklonost preteranom radu
Neki ljudi koji su odrastali uz veliki naglasak na uspehu mogu kasnije povezivati sopstvenu vrednost s radnim postignućima. Zbog toga mogu ostajati duže na poslu, preuzimati previše zadataka i stalno pokušavati da dokažu da su dovoljno dobri.
Takav način rada kratkoročno može doneti pohvale, ali dugoročno može dovesti do iscrpljenosti i sagorevanja. Stalna potreba za dokazivanjem često otežava pronalaženje ravnoteže između posla i privatnog života.
7. Zanemarivanje sopstvenih potreba
Perfekcionizam može otežati postavljanje zdravih granica. Ljudi koji su kao deca naučili da moraju da ispunjavaju tuđa očekivanja često kasnije teško prepoznaju kada su umorni ili kada im je potreban odmor.
Mogu pristajati na previše obaveza, pomagati drugima nauštrb sebe i osećati krivicu kada pokušaju da odbiju neki zahtev. Učenje kako reći "ne" i brinuti se o sopstvenim potrebama važan je deo stvaranja zdravijeg odnosa prema sebi.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama
