9 znakova da dete ima problem sa autoritetom: Nisu kraj sveta, već signal da su mu potrebne granice

• Deca testiraju granice i ponekad su neposlušna, ali to je sve deo normalnog odrastanja. 
• Ako se dete baš uvek buni kada mu nešto kažete i često ponavlja određen fraze, to može da znači da ne poštuje autoritet. 

Ipak, nije svako "ne" ili kolutanje očima znak da dete ne poštuje autoritet.

Deca tek uče kako da izraze neslaganje, zauzmu se za sebe i istovremeno ostanu pristojna. Zato je važno napraviti razliku između zdravog izražavanja mišljenja i ponašanja kojim dete pokušava da izbegne svaku granicu ili pravilo.

Evo rečenica na koje bi roditelji trebalo da obrate pažnju, posebno ako ih dete često koristi.

1. "Ne slušam te"

Ovo je prilično direktan način prekidanja razgovora. Umesto da sasluša šta odrasla osoba pokušava da mu kaže, dete unapred odlučuje da ne želi da čuje ništa od toga.

Naravno, moguće je da je dete trenutno ljuto i da mu je potrebno nekoliko minuta da se smiri. To je sasvim u redu.

Problem nastaje ako redovno odbija da sasluša roditelja, učitelja ili drugu odraslu osobu čim čuje nešto što mu se ne dopada. Tada svaki pokušaj postavljanja granice lako može da se pretvori u raspravu.

2. "Ne možeš da mi govoriš šta da radim"

Jedno je kada dete ima svoje mišljenje i ne slaže se sa odraslom osobom, a nešto sasvim drugo kada svaku instrukciju doživljava kao izazov.

Ova rečenica često se pojavi kada ga neko upozori na ponašanje ili od njega traži da poštuje određeno pravilo.

Umesto razgovora o tome šta se dogodilo, pažnja se tada prebacuje na pitanje ko ima pravo kome nešto da kaže.

Detetu je važno pokazati da sme da se ne slaže sa odraslima, ali da neslaganje može da izrazi na pristojan način.

3. "Mama je rekla da ne moram"

Ponekad je ovo, naravno, potpuno tačno. Roditelji mogu imati različita pravila, a dete samo prenosi ono što mu je jedan od njih rekao. Problem nastaje kada "mama mi je rekla" ili "tata mi dozvoljava" postane odgovor na gotovo svaki zahtev druge odrasle osobe.

Tada dete roditelja može početi da koristi kao neku vrstu štita kojim pokušava da izbegne svako pravilo koje mu u tom trenutku ne odgovara.

Zato je važno da odrasli budu usklađeni oko osnovnih pravila i da dete zna da ne može da koristi jednog roditelja protiv drugog.

4. "Svejedno"

Sama po sebi, ovo je samo jedna reč. Ali način na koji je dete izgovara može da kaže mnogo više.

Ako je prati kolutanje očima, uzdah ili sleganje ramenima, poruka može da bude: "Nije me briga šta govoriš."

Deca je često koriste kako bi prekinula razgovor koji im je neprijatan ili izbegla dalje objašnjavanje.

U takvoj situaciji roditelj može da sačeka da se dete smiri, a zatim da mu objasni da ne mora da se slaže, ali da je važno da sasluša sagovornika.

5. "Nije fer!"

Ovu rečenicu verovatno je čuo gotovo svaki roditelj – i to nebrojeno puta.

I sasvim je u redu da dete kaže kada mu se nešto čini nepravednim. To je deo učenja o pravilima i razvijanja osećaja za pravdu.

Ali deca vremenom treba da nauče i da pravedno ne znači uvek dobiti ono što žele.

Ponekad je odgovor jednostavno "ne". Ponekad će važiti pravilo koje detetu nije po volji. I nije svaka odluka odraslih nešto o čemu može da se pregovara.

6. "Nije me briga"

Iza ove rečenice ponekad se zapravo krije upravo suprotno.

Dete može biti povređeno, ljuto, razočarano ili postiđeno, ali mu je lakše da se ponaša kao da mu nije stalo.

Ako "nije me briga" koristi povremeno, nema razloga za posebnu zabrinutost. Međutim, ako je to njegov uobičajeni odgovor svaki put kada treba razgovarati o ponašanju ili emocijama, možda vredi pokušati da otkrijete šta se zapravo krije iza tih reči.

7. "Gledaj svoja posla"

Ovde više nije reč samo o neslaganju.

Dete odrasloj osobi zapravo poručuje da nema pravo da komentariše njegovo ponašanje.

Naravno, i deca imaju pravo na privatnost i lične granice. Važno je da nauče da kažu kada im je nešto neprijatno ili kada žele malo privatnosti.

Ali to ne znači da mogu sama da odluče da se pravila na njih ne odnose ili da odrasla osoba nema pravo da ih upozori kada je to potrebno.

8. "Pusti me na miru"

Ovu rečenicu treba posmatrati u kontekstu. I deci je ponekad potrebno malo prostora da se smire i nema ničeg lošeg u tome da to kažu. Naprotiv, sposobnost da prepoznaju kada im je potreban predah može biti veoma korisna.

Razlika je u tome da li dete traži nekoliko minuta da dođe sebi ili koristi "pusti me na miru" svaki put kada treba da razgovara o nečemu što je uradilo.

Predah može da bude dobar način da se emocije smire, ali ne znači da razgovor kasnije treba potpuno izbeći.

9. "Znam!"

Verovatno jedna od rečenica koje roditelji najčešće čuju. Sama po sebi nije nepristojna. Dete zaista može da zna šta treba da uradi.

Ali kada je izgovori uz kolutanje očima, uzdah ili ton koji poručuje "prestani da mi govoriš", značenje postaje potpuno drugačije.

A ako dete nakon petog podsećanja da skloni svoje igračke odgovori "znam", razumljivo je zašto roditelju to "znam" baš i nije dovoljno.

Nije problem u jednoj rečenici, već u obrascu ponašanja

Važno je zapamtiti da nijedna od ovih rečenica sama po sebi ne znači da je dete bezobrazno ili da ne poštuje roditelje.

Deca ispituju granice. Protive se. Pregovaraju. Ponekad kažu nešto u afektu i kasnije zažale. To je deo odrastanja.

Ono što jeste važno je da dete postepeno nauči da može da bude ljuto, da se ne slaže i da kaže "ne" – ali bez vređanja, omalovažavanja i odbijanja svakog razgovora.

Roditelji zato ne moraju da pobede u svakoj raspravi. Mnogo je važnije da detetu pokažu kako izgleda zdrava komunikacija: saslušati drugu osobu, izraziti svoje mišljenje, poštovati granice i prihvatiti da se ponekad jednostavno ne možemo složiti.

U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: Miss7mama/Yumama