- Snimak majke koja šamara dete u beogradskom autobusu proširio se mrežama, uključili su se Centar za socijalni rad i policija.
- Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska-Hercog objasnila je kakve posledice batine imaju na decu.
Društvenim mrežama proteklih dana kružio je snimak koji je malo koga ostavio ravnodušnim - majka je šamarala devojčicu u autobusu na liniji 59 u Beogradu. Na udaranje deteta niko od putnika u autobusu nije reagovao, a Gradski centar za socijalni rad i policija su upoznati i istražuju slučaj.
Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska-Hercog u emisiji "150 minuta" na TV Prva je govorila o ovom užasnom događaju, gde je najpre objasnila zašto ljudi ne reaguju na nasilje.
"Kaže se da je taj empatski potencijal potrošen, odnosno da nemamo kapacitet da imamo empatiju kada smo apsolutno preplavljeni i iscrpljeni različitim emocionalnim događanjima. Emocije i stres imaju jednu osobinu, ružnu osobinu da se akumuliraju. I mi ako se osvrnemo unazad, zaista već nekoliko generacija živimo u nekom, da kažem, semivanrednom ili kompletno vanrednom stanju koje nas uznemirava. I to nas je sigurno dovelo u tačku u kojoj smo nekako emocionalno neresponsivni, iako su nam ljudi oko nas jako važni i dalje".
Granica između nasilja i "jedne vaspitne"
U našem društvu je već generacijama unazad nekako uobičajeno da deca dobijaju batine od roditelja, a Čalovska-Hercog objašnjava gde je granica između "jedne vaspitne" i nasilja.
"Ja se uvek setim čuvene rečenice 'Batina je iz raja izašla', koju smo nasledili kroz generacije. Međutim, meni se čini da je bolje da posmatramo da je batina proterana iz raja, što bi značilo da smo promenili način, da smo promenili i uverenja, ali i modele roditeljstva. Da smo nekako uspeli da imamo strpljenje, da imamo doslednost, da budemo proaktivni, da prepoznajemo i da reagujemo. Ovo naravno je veoma emocionalno i socijalno zahtevno za roditelje i nije jednostavno 24 sata sedam dana u nedelji biti u tom trenutku, u tom stanju".
Roditelji često misle da su batine način da detetu postanu autoritet, ali autoritet se zapravo gradi na drugi način.
"Najviše se zida strpljenjem, doslednošću, jasnom komunikacijom, poštovanjem i prepoznavanjem detetovih potreba, negde učestvovanjem sa detetom u njegovoj svakodnevici, negde u rađenju zajedništva i ono što mi kažemo postavljanje granica, u stvari negde u jasnim pravilima koje se stalno i dosledno ponavljaju. I tu treba da napravimo razliku između onoga što je autokratski roditelj i onoga koji je roditelj sa autoritetom. Autokratskog roditelja deca se plaše i strahuju od njega, a roditelja sa autoritetom čuju. To je ta neka fina razlika, ali je zaista kvalitativna razlika. I ovakav roditelj vaspitava dete koje će imati samopouzdanje i koje će biti emotivno stabilno. A to je nešto što mi svi kao roditelji želimo za našu decu. Svi tome težimo. Da nam deca budu emotivno stabilna i da budu socijalno kompetentna", poručila je stručnjakinja.
Kada je roditelju potrebna stručna pomoć
Neka deca su nemirnija od druge, a roditelji su pod stresom, imaju gomilu obaveza, pa lako padaju u afekat. Kada je vreme da potraže stručnu pomoć?
"Najbolje je mnogo ranije, ali u trenutku kada prepoznaje da ga afekat preplavljuje, da gubi socijalnu i emocionalnu kontrolu, da se ponaša tako kako u stvari ne bira da se ponaša, nego ima doživljaj i da njegov afekat vlada njegovim ponašanjem, e to je trenutak i možda već i kasno, ali je sigurno gde stručna pomoć ima svoje mesto. Znate, roditelji sigurno variraju u nekoj svojoj toleranciji, ali ovde govorimo zaista o zlostavljanju".
Posledice batina na dete
Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska-Hercog objasnila je i kakve posledice batine ostavljaju na decu.
"Znate, roditelj je neko koji je izvor sigurnosti. I sad kad izvor sigurnosti postoji istovremeno i izvor nesigurnosti, odnosno nekog koga se plašite i koji zaziva bol, onda se stvarno javlja čitav kompleks mešanih osećanja i mi to zovemo često traumatsko iskustvo. Trauma ostavlja posledice i kratkoročne i dugoročne. U svakom nekako čini restrikciju u ispoljavanju emocija, sužava repertoar funkcionalnog ponašanja, ruši samopouzdanje i zaista na duge staze onemogućava da se uspostavi siguran i dobar odnos u porodici, odnosno sa roditeljem koji je percipiran i doživljen kao opasan. I onda se sva ta osnovna osećanja, ta potreba za pripadanjem, za sigurnošću, za kontrolom, negde se deformišu. I zaista smo onda negde u situaciji da se odgajaju deca koja će biti sa nefunkcionalnim obrazcima ponašanja, koja ili neće imati poverenje u sebe ili neće imati poverenje u druge ljude ili oboje", kaže ona, pa dodaje:
"Nasilje kada se pojavi jednom, ono je zaista veoma zarazno. I ono postaje organizator svih interakcija u porodici. Onda odjednom postaje važno, znate, deca ustaju i posmatraju koji roditelj je danas kod kuće. Da li je onaj koji je ljut ili onaj koji nije. Jako puno energije i pažnje odlazi na to i to je uvek nauštrb razvojnih potreba", poručuje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
