Modrica zaraste, ali naše ćelije pamte: Dr Trifković otkrila u kakve ljude izrastaju deca koja dobijaju batine

Ranije je bilo gotovo uobičajeno da deca dobiju koju vaspitnu po guzi, dok poslednjih godina stručnjaci sve glasnije upozoravaju da fizičko kažnjavanje može da ostavi ozbiljne posledice na decu. Opet, tome se neke starije generacije suprotstavljaju rečima "Pa, i nas su tukli, pa šta nam fali?" i slično. Doktor pedagoških nauka i psihoanalitičar Nada Trifković otkrila je u emisiji "150 minuta" na TV Prva da li je zaista "batina iz raja izašla".

"Pa znate kako, ja imam običaj, tako kad kažu, dobijali smo batine, pa šta nama fali, ja kažem, fali vam, samo niste svesni. Znate, mislim, i te kako fali, ali samo niste svesni. Ta čuvena rečenica da je batina iz raja izašla je tačna, i ona je dobra pogotovo sa pozicije roditelja. Sa pozicije dece ona nikako ne može biti ni prihvatljiva, ni dobra i to je potpuno jasno. Iz mnogo razloga. Prvo da objasnim, pitali ste me zašto je to zdravstveni, a ne porodični problem. Ne postoji nijedna vrsta fizičkog nasilničkog, naravno, trpljenja bola, batina, nećemo sad govoriti, a ima i drastičnih slučajeva zlostavljanja, koja ne ostavlja i psihičke tragove. I ono što ja stalno insistiram i o čemu stalno govorim, ljudi, vama će možda i zarasti modrica od batine, ali naš mozak, naše ćelije, pamte. Kada to radite u infantilnom dobu, a deca su uglavnom u toj poziciji kada se kažnjavaju i vaspitavaju, to se trajno negde skladišti, potiskuje, ne zaboravlja. Nego ima još veći problem da će na prvu sledeću u životu prepreku ili naznaku da je ugrožen i da možda mora da trpi bol, to će izaći i imati svoje posledice. U tom smislu to utiče na opšte psihofizičko stanje i zdravlje. Ono o čemu mi veoma malo pričamo, a ja stalno insistiram, jeste da se ne kaže bez veze psihofizičko zdravlje. Dakle, povezano je, vrlo je povezano i uslovljeno i sa onim psihičkim odrazom svega što se nama u takozvanom infantilnom dobu, kad smo deca, dešava".

Doktorka pedagoških nauka i psihoanalitičarka objasnila je zašto je problematično kada roditelj, kao osoba koja je autoritet, batinama kažnjava dete.

"Zato što ste vi u poziciji kao roditelj, u poziciji autoriteta moći, dete je od vas zavisno, poznato je nama svima, kad nas bilo šta ugrožava, nagonski imamo tri reakcije, isključivo tri reakcije. To vam je reakcija brani se, napadaj ili beži. Dete ne može nijedno od toga. Ne može da se brani od vas, ne može da vas napada, osim ako već nije u nekom dobu kad može da se suprostavi i naravno ne može da pobegne. Tako da je neminovno u poziciji da je u infantilnoj, podređenoj situaciji. I ovo bi roditelji morali da razumeju kada kažu nije bilo drugog načina da mu ili njoj stavim do znanja da postavljamo granice".

Kada se govori o batinama, ima i onih koji kažu "pa dobro, ne tučem/ga je mnogo, samo malo po guzi", a dr Trifković je objasnila ima li razlika u tom fizičkom načinu kažnjavanja i posledicama koje ostavlja na decu.

"Ma ima naravno. Ko god je probao, sam će vam reći da nije isto ćuškanje par puta, najgore je kad morate sami da berete prut i recimo kad se ono, skida kaiš".

Izazovi savremenog sveta

Ona ističe i da je danas mnogo teže odgajati decu nego ranije, ali otkriva i šta je ključno.

"Vreme je danas drugačije, ljudi. Meni ta poređenja kako je bilo nekad, a kako je danas, nije više za poređenje, gotovo ništa nije isto. I moramo da naglasimo da je danas enormno teže vaspitavati i podizati decu. I kada naše bake pa i naši roditelji kažu 'pa kako smo mi', ljudi, svaki put ja kažem nije za poređenje. Znači ovo što je nas danas našlo, šta nama sve otima vreme i šta otima našu decu, to stvarno nije bilo u vreme naših baka i deka, dobrim delom nije bilo ni u vreme naših roditelja i to moramo da razumemo. Kvalitetno vreme provedeno sa decom u situaciji kada jedan ili oba roditelja uglavnom rade, moraju da rade, kada treba da budu prirodni autoriteti... Dete se vaspitava po principu autoriteta i modela. Dakle, vlastitim primerom. Ne možete vi biti autoritet detetu i braniti mu mobilni telefon koji je vama konstantno u ruci. Znači, prosto, da razumemo to. Koju ste poruku poslali vi tada detetu? Mi imamo upravo ovu dilemu. I ono malo vremena koje treba da posvetim detetu, a sad uočavam neke stvari, a to se mora raditi na vreme, ja stalno ponavljam do šeste godine, što si uradio, uradio si, od šeste godine imaš posledice. Posledice mnogo se teže, od šeste godine već kreće za neke bazične stvari, kreće prevaspitavanje. To je sasvim druga kategorija od onog bazičnog vaspitavanja".

Poruka za roditelje koji batine smatraju najefikasnijim vaspitanjem

Dr Trifković imala je jednu poruku za roditelji koji redovno tuku svoju decu i to smatraju najefikasnijim vaspitanjem.

"Volela bih da ukažem samo na par stvari. Za one roditelje koji smatraju da je to najkraći, najbrži, najefikasniji put, znači da je batina iz raja izašla, jer ne nalaze ni vreme, možda ni znanja, ni svesti, ni strpljenja i tako dalje, da traže druge načine, pa da ovo bude samo ponekad neka blaža opcija. Moram da vam kažem da deca koja odrastaju tako, a malopre sam vam rekla da je to povezano, da se to sve pamti, su deca koja uglavnom idu posle, i to ćete prepoznati kod odraslih, idu u dva smera. Ta vrsta, oni ostanu uvek u jednom delu u toj infantilnoj, podređenoj, nezreloj fazi. Kasnije ta deca mnogo teže stiču samopouzdanje, idu linijom manjeg otpora, imaju povećane strahove i ono što je danas evidentno, jeste što su mnogo podložniji autoritetima, koji više nisu dobronamerni, bazični autoriteti, nego su vrlo često opasni i nametnuti autoriteti. To je jedan model gde se ovo manifestuje", rekla je ona, pa nastavila:

"Drugi model je da nasilje rađa nasilje i da vi imate decu koja su imala pojačaniji oblik recimo nasilnog detinjstva, sve pod parolom da će to dobro uticati sa postavljanjem granica na njih, oni isto tako na prvu naznaku da su ugroženi, oni će reagovati agresivno. Bez obzira da li će ta agresivnost odmah biti fizičkog tipa, verbalnog je svakako. Oni su nervozni, mi to kažemo, kraćeg fitilja, i imaju odmah onu odbrambenu reakciju, sad sam odrastao i ovo nešto mene ugrožava i ja to ne mogu dozvoliti, napadaj. To su neka dva tipična pravca kako se i u šta razvije ovo što Svetska zdravstvena organizacija kaže utiče na psihofizičko zdravlje. Utiče, zaista utiče. Ponavljam, ovde moramo jako odvojiti ovo da li ste nekad ćušnuli ili je to jedini način na koji postavljate autoritet i granice".

BONUS VIDEO: