Kao što je detetu potrebna hrana da bi raslo, isto toliko mu je potrebna povezanost sa roditeljem kako bi se optimalno razvijalo u psihološkom i emotivnom smislu.
Jedna od osnovnih premisa prirodnog roditeljstva je da je detetu više od svega potreban osećaj bliskosti i povezanosti sa roditeljem.
Svi znamo da je u prvoj godini života mama za bebu najvažnija osoba i bliskost sa njom je osnovni preduslov za pravilno sazrevanje. Isto važi za čitav period ranog razvoja, kada se osim intelektualnih, razvijaju i dečji psihološki i emotivni kapaciteti. Nova istraživanja govore da je preduslov za zdrav razvoj psihe upravo povezanost koju dete ima sa roditeljima. Naš sagovornik Tomislav Kuljiš, osnivač Centra Prirodno roditeljstvo, terapeut i autor video programa Roditeljstvo i rani razvoj objašnjava da se pod pojmom povezanosti podrazumeva zadovoljavanje primarnih psiholoških i emotivnih potreba deteta. Osnovne detetove potrebe su da ga vidimo i čujemo, da budemo tu za njega, da mu ulivamo poverenje i sigurnost, da ga prihvatamo i volimo takvo kakvo je.
Povezane vesti
-
Život i vaspitanje |
30.01.2017.
Vaspitanje dece: Da li ste 'roditelj vajar' ili 'roditelj baštovan'?
"Kao što deci dajemo hranu, ne uslovljavajući ga i ne očekujući od njega da je zasluži, isto tako treba da mu pružimo naše prisustvo i poverenje u nas kao roditelja. Istraživanja i praksa pokazuju, da je deci više od ičega potrebna povezanost sa roditeljem. Kada je dete gladno, uvek ćemo mu dati hranu, čak ćemo se i potruditi da uvek imamo na raspolaganju i više hrane nego što je detetu potrebno. Isto važi i za bliskost. Trebalo bi da se potrudimo da dete uvek ima osećaj da smo tu za njega kad god da zatreba, da može na nas da računa i da se osloni - jednostavno da u sebi nosi uverenje da smo tu da mu pružimo utehu, zaštitu i sigurnost ma šta ono napravilo."
Bliskost ne treba da se zasluži, ona se podrazumeva
Uobičajene, ali već zastarele vaspitne metode, sa manje ili više uspeha, igraju na sasvim drugu kartu. U njima se kao tehnike za vaspitavanje dece koriste kritika, kazna, pohvala i nagrada. Navedene tehnike uspevaju da nateraju decu da rade ono što roditelji žele, ali na taj način što kod mališana aktiviraju strah od separacije i gubitka povezanosti sa roditeljem. Kada primenjujemo navedeni model vaspitavanja, dete nauči da mora da zasluži bliskost sa roditeljem. Tomislav Kuljiš navodi da je naša odgovornost da detetu osiguramo bezuslovnu bliskost, isto kao što to činimo sa hranom, jer će tek tada detetov psihološki i emotivni sistem biti u mogućnosti da se opitmalno razvija u svoj puni potencijal.
Za razliku od bihejvioralnog pristupa, u prirodnom roditeljstvu se podrazumeva da ćemo biti tu za dete još i više u onim situacijama u kojima ono pogreši, dobije lošu ocenu, kada nas osramoti ili izneveri naša očekivanja. Treba da imamo na umu da se upravo u takvim situacijama dete ionako oseća loše samo sa sobom, i svaka dodatna osuda ili još gore odbacivanje sa naše strane će ga dodatno povrediti.
"Upravo su kritične situacije prilika da detetu pokažemo koliko nam je do njega stalo, koliko ga smatramo vrednim i koliko smo srećni zbog toga što postoji. Ovaj pristup, koji se temelji na novim istraživanjima, zastupa tezu da detetovo ponašanje ne treba da modelujemo, već je osnovno da mu pružimo osećaj povezanosti, zahvaljujući kom ćemo detetu osigurati optimalan razvojni proces, koji na kraju rezultuje dobrim ponašanjem", objašnjava Tomislav Kuljiš.
