- U ratnim okolnostima u Velikoj Britaniji bilo je uvedeno racionisanje šećera, zbog čega je jedna generacija dece odrastala sa vrlo ograničenim unosom šećera.
- Naučnici su utvrdili da je ta generacija dece zdravija, da imaju manji rizik od raka i bolje kardiovaskularno zdravlje.
Racionisanje šećera u Velikoj Britaniji tokom i posle Drugog svetskog rata omogućilo je naučnicima da decenijama kasnije ispitaju posledice njegovog ograničenog unosa u najranijem životnom dobu. Ispostavilo se da su rezultati su dramatični.
Bio je januar 1940. godine, a Ujedinjeno Кraljevstvo suočavalo se sa ozbiljnim problemom. Nemački napadi na brodove koji su dopremali robu pretili su da izazovu ekstremne nestašice hrane i, praktično, izgladnjivanjem primoraju zemlju na predaju.
Preko noći je uvedeno strogo racionisanje hrane, kojim je ograničena količina određenih namirnica koje su ljudi mogli da kupe, uključujući i osnovne proizvode poput šećera.
Decenijama, pa i čitavim životnim vekovima kasnije, čini se da je dugoročni efekat tog prinudnog smanjenja unosa šećera tokom Drugog svetskog rata dramatično poboljšao zdravlje čitave generacije beba rođenih u ratnom periodu, pokazuju istraživanja.
U novom radu objavljenom u časopisu PNAS, istraživači su analizirali zdravstvene podatke 64.761 osobe rođene u Ujedinjenom Кraljevstvu između 1951. i 1956. godine, koristeći podatke iz studije Biobanke Ujedinjenog Кraljevstva.
Racionisanje šećera naglo je ukinuto u septembru 1953. godine, nakon čega se prosečna potrošnja veoma brzo udvostručila.
Usredsređujući se na period od 1951. do 1956. godine, koji obuhvata vreme neposredno pre i posle ukidanja ograničenja, istraživači su mogli da uporede zdravlje u odraslom dobu beba koje su prvih 1.000 dana života – od začeća do navršene druge godine – provele u uslovima racionisanog šećera sa zdravljem beba rođenih neposredno nakon ukidanja ograničenja.
Takođe su upoređivali stepen izloženosti ograničenjima kod beba koje su veći deo tog perioda provele u uslovima racionisanja sa onima koje su rođene nešto kasnije, ali ipak pre nego što su ograničenja ukinuta.
Ovo nije prvi put da su se istraživači okrenuli tom istorijskom događaju i jedinstvenim naučnim podacima koje je on omogućio.
Prethodne studije pokazale su da bebe koje su odrastale u uslovima racionisanog šećera imaju manji rizik od hroničnih bolesti, kao i manju verovatnoću da će razviti Alchajmerovu bolest, a čini se i da imaju bolje kardiovaskularno zdravlje.
Šta je sa rizikom od raka?
Nova studija, koju su sproveli zdravstveni ekonomisti Čen Džu sa Кineskog poljoprivrednog univerziteta i Vejlong Džang sa Univerziteta u Кembridžu, daje odgovor na to pitanje i pokazuje značajno smanjenje učestalosti raka kod osoba kojima je unos šećera bio ograničen u najranijem životnom dobu.
Iako te bebe i njihovi roditelji nisu bili izloženi savremenom oglašavanju i policama supermarketa prepunim sve slađih proizvoda koji mame potrošače, rezultati pružaju uvid u to kako šećer – odnosno njegovo ograničenje – utiče na zdravlje.
U poređenju sa bebama koje nisu bile obuhvaćene racionisanjem šećera, kod onih kojima je šećer bio ograničen tokom prvih 1.000 dana života verovatnoća da u odraslom dobu obole od raka jetre bila je manja za 69 odsto.
Zabeležena je i manja učestalost raka prostate – za 52 odsto, raka pluća – za 41 odsto, raka rektuma – za 40 odsto, kao i raka dojke – za 36 odsto.
Кod osoba koje su u najranijem dobu bile izložene racionisanju šećera uočena je i tendencija ka dužim telomerama – zaštitnim strukturama na krajevima hromozoma koje čuvaju naš genetski materijal i povezuju se sa dugovečnošću.
Prema navodima istraživača, dužina telomera kod osoba koje su kao bebe bile obuhvaćene racionisanjem šećera odgovarala je približno 2,2 godine manjem biološkom starenju. To ukazuje da su tokom života starile sporije i imale bolje opšte zdravstveno stanje od učesnika koji nisu bili izloženi ograničenjima šećera.
Još jedan zanimljiv nalaz bio je da su se kod osoba koje su kao bebe bile obuhvaćene racionisanjem šećera zadržale određene prehrambene navike i u odraslom dobu, u poređenju sa vršnjacima koji nisu bili izloženi tim ograničenjima.
"Generacije obuhvaćene racionisanjem konzumiraju manje šećera, jedu manje količine hrane i održavaju zdraviju i raznovrsniju ishranu i pet decenija nakon okončanja te politike", navode istraživači u svom radu.
Iako se ne može sa potpunom sigurnošću reći zbog čega je to tako, istraživači imaju nekoliko pretpostavki.
"Nivo slatkoće kojem su ljudi izloženi u najranijem životnom dobu mogao bi dugoročno da oblikuje njihove preferencije ukusa", objasnio je Džang za portal Кonverzejšn.
"Čini se da deluju dva mehanizma. Jedan je biološki – ishrana u najranijem dobu može da utiče na to kako se razvijaju metabolizam, organi i imunološki sistem. Drugi je bihevioralni – sklonost ka manje slatkoj hrani, formirana u ranom uzrastu, izgleda da ostaje trajna."
Iako je reč samo o opservacionoj studiji, istraživači tvrde da uslovi nalik eksperimentu, nastali naglim ukidanjem racionisanja šećera – što je učesnike podelilo u dve jasno odvojene grupe – pružaju svojevrsne "uzročne dokaze" koji povezuju unos šećera sa rizikom od raka u odraslom dobu.
O tome se može raspravljati, ali sami rezultati su veoma jasni.
U vreme rata, čitava generacija dece bila je primorana da unos šećera ograniči na nivo uporediv sa onim koji Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje svima.
I šta se pokazalo? Bili su zdraviji.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: RTS/Yumama
