Ako ukinete šećer svojoj deci u prvih hiljadu dana života, postavili ste temelj za celoživotno zdravlje - tako je pokazalo jedno istraživanje. S druge strane, svedoci smo da većina dece gotovo svakodnevno jede slatkiše, a pedijatar dr Saša Milićević je u emisiji "Jutro" na TV Prva objasnio zašto je važno baš tih prvih hiljadu dana.
"To kad se kaže hiljadu dana, to se računa ne od rođenja, nego već od perioda začeća. Dakle, računa se i tih devet meseci. Znači, mama već može da bude kriva, da tako kažem. I to ispitivanje pokazalo je da zaista u tom periodu, tih prvih hiljadu dana, naravno, plus minus, mnogo znači ako dete u tom periodu ne unosi šećere. Naravno, misli se na ove klasične šećere koje mi unosimo i koje mama unosi različitim izazovima. Smatra se da ta deca koja ne unose šećer u tom periodu imaju 35 odsto manju šansu da dobiju diabetes tipa 2, što je zaista dosta značajno, a čak 20% manje šanse da dobiju hipertenziju", rekao je pedijatar, pa dodao:
"Šećer je kompromitovan za mnoge stvari, ne samo za gojaznost, a i sama gojaznost, podstiče čitav niz oboljenja. Čak se povezuje i sa malim oboljenjima. Drugo, za karijes, stomatolozi će se naježiti ako mi nekad kažemo, pedijatri, ako dozvolimo nekada po nešto slatko, međutim oni kažu da dete ne mora preko nekoliko godina ništa slatko da unese, sem, naravno, voća i onoga u čemu se šećer nalazi prirodno i dete će opet biti zdravo. Karijes nije samo bolest zuba, već može da uđe u krvne sudove, i u limfne, i u krvne sudove, da izazove čitav niz oboljenja. Znači, šećer pripada pored brašna, pored soli, pripada jednoj od onih namirnica za koje se smatra da predstavljaju zapravo opasnosti. I o tome treba razmišljati, deci ne treba davati šećer u tom uzrastu, iako nekada ljudi koriste čak i za podmićivanje. Ajde da, ako budeš dobar, dobićeš čokoladu, ne znam šta, dobićeš bananicu. I nekako je to povezano sa detinjstvom. Prosto ne mogu da zamislim detinjstvo bez čokolade. Ali u svakom slučaju ne treba preterivati. To se odnosi da ne treba nikad, ali to ne sme da postane neka navika koja će kasnije stvoriti zavisnost deteta".
Nutricionistkinja Branka Mirković istakla je da, prema onome što vidi u praksi, trudnice sve više vode računa o ishrani u trudnoći.
"Svest o tome da je to zaista opasno, sve više i više postoji. Moje iskustvo je da mame vode računa, ali moram da kažem i svi odrasli koji u stvari hrane decu. Ranije je bilo to podmićivanje, ako si dobar dobićeš čokoladu i ostalo. Međutim, kako izbeći šećere koji su nevidljivi? Ajde znamo šta je vidljivo, ali šta je nevidljivo? U industrijski obrađenoj hrani koja je prepuna šećera, da bi bila ukusna dodaje se šećer, loša masnoća, so... Recimo, kečap, on je pun šećera, tako da treba naučiti dete. Dete teže prihvata nove ukuse, nove namirnice, tu treba biti jako strpljiv i uporan, naučiti nove ukuse, povremeno davati. I mogu vam reći da onda deca zaista osete tu slatkoću i kad pojedu nešto što je intenzivno slatko, što je puno šećera, prosto ga neće ni jesti".
Recimo da roditelji odluče da negde do druge godine ne daju deci uopšte šećer, osim onog prirodnog koji se nalazi u namirnicama. Ali, šta kada mališani u nekom trenutku probaju slatkiše, kako ih odvići od šećera?
"Prvo, šećer ne treba da bude ni kazna ni nagrada, nećeš dobiti čokoladu, nisi bio dobar ili dobićeš. Majke mnogo greše u tome, noću recimo umesto vode daju sokove ili slatke čajeve. Tako se polako dete navikava na šećer, dete bude ili hiperaktivno ili mu se spava mnogo, to su prvi simptomi. Ali ako vi dete naučite da dobije i voće i povrće, ono ima ugljenih hidrata. Šargarepa je slatka, znači morate polako da naučite da postoje druge vrste ukusa. A da biste izbegli industrijski obrađenu hranu, jer naravno ni emulgatori, ni aditivi, ni sve to što se dodaje nije zdravo, znači kuvati, uzeti celu hranu, gustu hranu, nutritivnu, visokokvalitetnu i dete će naučiti. Verujte mi, imam lično iskustvo da moji unuci uopšte ne piju sokove. ali će zato da popiju sada u nekom uzrastu sveže ceđene, ali zaista od voća".
Slatka hrana narušava imunitet deteta
Dr Milićević objasnio je da li hrana bogata šećerom može negativno da utiče na imunitet deteta.
"Može imunitet da naruši, apsolutno, zato što na taj način dete se zasiti i onda nema prosto potrebu ni za čime, kaže, neće da jede. Pa naravno, kad pije non-stop sok, pogotovo noću piju sokove, industrijske sokiće piju, kaže, najviše voli taj sok. Pa, ne možemo baš mi da se prilagođavamo detetu, moramo da ga naučimo, da stvorimo navike. Prvo, tad se najviše stvara taj cirkularni karijes. Drugo, znači, kada treba odviknuti od šećera, to je jako teško, to je neka vrsta apstinencijalne krize. Teško je odvojiti te ljude od šećera, to su krizne situacije jer šećer dovodi do lučenja dopamina, hormona sreće. Kada uzmemo nešto slatko, mnogo se bolje osećamo. Drugo, znate onu čuvenu rečenicu: 'Kupi nešto slatko' ili 'Ima li nešto slatko?' Toliko ima slatkih stvari u kući, voće, recimo, ali nekako nije to to, dok ne pojedemo ono slatko. Naravno, ako čovek nije zavisan od toga, nije tragedija, naravno, ako dete dođe na rođendan, pa mora da proba tortu, nećemo sad da budemo toliko bezobrazni, ali ako neko toliko daje deci, to, i ako pokazuje svojim ličnim primerom, da tako non-stop nešto slatko tu nadohvat ruke, da, to zaista može da predstavlja problem. Tako da, pokazalo se da čak i imunološki sistem ne funkcioniše kako treba i čitav niz čak i opasnih oboljenja može da nastane".
Efekti unošenja šećera
Kada mladi roditelji odluče da se potrude oko ishrane deteta i porodice, da jedu zdravije, često od starijih čuju: "Ma, dobro, ne preterujte, pa i vi ste jeli slatko i ništa vam ne fali". Ipak, nutricionistkinja se sa tim baš i ne slaže.
"Evo ovako, reći ćemo jednu istinu, znači ako jedu mnogo šećera, prvo neće uneti nutritivno kvalitetnu hranu koja je neophodna za razvoj. Mi biramo hranu po ukusu, ali pre svega hrana služi da nas nahrani, naše ćelije i da deca rastu. Naravno i mi odrasli da se rehabilitujemo. Ali šta još dodatno treba znati? Ako se unose šećeri, oduzimaju se minerali iz organizma. Znači vi date detetu šećer, gvožđe pada, kosti su u problemu, imunitet zbog cinka itd. Tako da treba dobro da razmislimo kad dajemo da li nagrađujemo dete ili mu zaista utičemo da oduzimamo od njegovog rasta, razvoja i zdravlja. Znate, tu treba imati svest".
Kako odvići dete od šećera
Doktor je već istakao da nije lako odvići decu od šećera, ali šta su najbolje metode za mališane koji su već postali sladokusci?
"Da, to nije lako, ali najbolje je ličnim primerom. Da, ne može tata da sedi da jede tamo neku pitu sa jabukama. Znači, najbolje je ličnim primerom. Znate, voće, povrće, već sadrži dovoljno. I što kažete, ti skriveni u različitim stvarima, a šta god kupimo svuda ima šećera, negde piše, negde ne piše, negde piše pod drugim različitim nazivima, te sirup, te... I onda mi već unosimo dovoljno. Znači, moramo da učinimo detetu tu uslugu. Razumete, retko koje dete će kasnije kad poraste reći 'niste mi davali čokoladu', reći će 'hvala' što nismo jeli mnogo. Ne treba to baš, ne treba toliko da budemo strogi, onda će dete krišom jesti. Ali moramo da ograničimo".
Pedijatar ističe da je šećer svuda oko nas, te da ne možemo u potpunosti da ga izbegnemo, ali da ne smemo da dozvolimo da postanemo zavisnici.
"Ne treba sad biti previše stroga, ali ne smemo da postanemo zavisnici i da stvorimo deci u tom smislu da je šećer nešto najvažnije i da on sad će da jede taj ručak, samo da bi kasnije pojeo nešto slatko. Voće je tu, povremeno nešto slatko, ali moramo da vodimo jednostavno računa o tome jer pravimo sebi problem. Toliko već ima stvari koje naše zdravlje oštećuju. A na ovaj šećer možemo da utičemo, da ograničimo. Nije lako, ali može. Mnoge stvari koje su zdrave nisu lake. Ali mnogo znači, pogotovo tih hiljadu dana, izdržimo to, učinićemo veliku uslugu svom potomstvu".
Zamene za šećer
Svi znamo da šećer nije zdrav, a treba li deci onda barem ponuditi zamene za beli šećer poput šećera od stevije i slično?
"Ne treba uopšte navikavati decu na slatko. Znate, postoje studije da bez obzira na te zamene šećera, one i dalje, znači insulin radi, pankreas radi, tako da ništa nismo uradili. Ne treba da se navikavate na te ukuse. Zašto je dobra poruka? Dobra poruka je kad odete negde, nosite nešto deci, kupite im, znači, neko voće. Znate kako, dođu pa donesu gomilu slatkiša, i sad vi šta ćete da radite sa njima...", poručila je za kraj nutricionistkinja Mirković.
BONUS VIDEO:
