- Igranje napolju i kontakt sa mikroorganizmima mogu da pomognu razvoju dečjeg imunog sistema, pokazuje nova studija. Naučnici to povezuju sa 'efektom farme' i manjim rizikom od alergija i astme.
- Istraživači naglašavaju da ne treba zanemariti higijenu, već da je važna razumna izloženost prirodnom okruženju; veza je zasad pokazana, ali ne i uzrok.
Igranje napolju, kontakt sa životinjama i različitim mikroorganizmima možda nisu samo obična igra. Naučnici sve više istražuju kako izloženost mikrobima može da pomogne razvoju dečjeg imuniteta.
Nekada je bilo sasvim uobičajeno da se deca ispraljaju dok se igraju napolju, na travi, u blatu, dok je danas, čini se toga, nešto manje. Međutim, decenijama je poznata takozvana "higijenska hipoteza", prema kojoj previše sterilno okruženje tokom detinjstva može biti povezano sa većom učestalošću alergija i astme.
Jedan od zanimljivih dokaza dolazi sa farmi. Naučnici su primetili da deca koja odrastaju u ruralnim sredinama, u blizini životinja i različitih mikroorganizama, ređe obolevaju od astme, polenske kijavice i atopijskog dermatitisa.
Ovaj fenomen nazvan je "efekat farme".
Koje bakterije imaju ulogu?
U novoj studiji istraživači su analizirali uzorke prašine sa dušeka više od 1.000 dece iz ruralne južne Nemačke, kao i vazduh iz štala na farmama.
Pronašli su devet vrsta bakterija koje su bile posebno povezane sa zaštitnim efektom. Među njima su Romboutsia timonensis i Glutamicibacter arilaitensis.
Prema rezultatima istraživanja, ove bakterije mogle bi da imaju značajnu ulogu u zaštiti od astme, ali i da doprinesu manjem riziku od polenske kijavice i atopijskog ekcema.
Zanimljivo je da bakterije potiču iz creva krava, a zatim preko izmeta mogu dospeti u vazduh štala. Deca koja borave u njihovoj blizini udišu ih, a deo mikroorganizama može dospeti i u njihove domove.
Da li to znači da deca treba da budu "prljava"?
Ne baš. Naučnici ne kažu da treba zanemariti higijenu, već da svakodnevni kontakt sa raznovrsnim mikroorganizmima nije nužno nešto loše.
Ove bakterije proizvode supstance koje mogu da utiču na receptor AhR i pokrenu protivupalne reakcije u organizmu. Na taj način bi mogle da pomognu imunom sistemu da pravilnije reaguje na potencijalne alergene.
Ipak, važno je naglasiti da je istraživanje pokazalo povezanost, a ne definitivnu uzročno-posledičnu vezu. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se tačno utvrdilo kako ovaj mehanizam funkcioniše.
Za sada, jedna stvar postaje sve zanimljivija: možda zdravije detinjstvo ne znači život u potpuno sterilnom okruženju, već razumnu i prirodnu izloženost svetu oko nas.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
