- Zalivanje fisura je bezbolna preventivna mera kojom se smanjuju šanse za nastanak karijesa na zubima.
- Najčešće se zalivaju prvi i drugi stalni molari, koji niču oko šeste odnosno 12. godine života, a kod dece sa visokim rizikom za karijes se može preporučiti zalivanje i na mlečnim molarima.
Zdravlje zuba u detinjstvu predstavlja osnov za dobro oralno zdravlje tokom čitavog života. Savremena dečja stomatologija sve više se oslanja na preventivne mere, čiji je cilj očuvanje zdravlja zuba. Između ostalog time se omogućava da se dete poštedi bola, neprijatnih intervencija i straha od stomatologa. Jedna od takvih mera je zalivanje fisura zuba, odnosno zalivanje dubokih brazdi i jamica na zubima.
Karijes se kod dece najčešće razvija upravo na mestima koja se teško čiste. Bočni zubi, posebno stalni molari, imaju izražene brazde na griznim površinama. Te brazde, koje nazivamo fisurama, mogu biti veoma duboke, uske i nepravilne. Četkica za zube često ne može da dopre do njihovog dna, pa se u njima zadržavaju ostaci hrane i bakterije. Kada se tome dodaju česta konzumacija slatkiša, zaslađenih napitaka i nedovoljno pravilna oralna higijena, stvaraju se idealni uslovi za nastanak karijesa.
Posebnu pažnju treba obratiti na prve stalne molare, poznate kao "šestice". Oni niču oko šeste godine života, iza mlečnih zuba, i roditelji često ne primete da se radi o stalnim zubima, jer im ne prethodi ispadanje mlečnog zuba. Upravo zbog toga se dešava da karijes na "šesticama" nastane vrlo brzo nakon nicanja. Ovi zubi su, međutim, izuzetno važni, učestvuju u žvakanju, pravilnom formiranju zagrižaja i stabilnosti celog zubnog niza. Njihovo rano oštećenje može imati posledice koje se osećaju i u odraslom dobu.
Upravo iz tog razloga najčešće se zalivaju prvi stalni molari, i drugi stalni molari, koji niču oko dvanaeste godine. Kod dece sa visokim rizikom za karijes, zalivanje se može preporučiti i na mlečnim molarima. Odluku o tome donosi dečji stomatolog nakon pregleda. Nije svaki zub automatski za zalivanje, procenjuje se dubina fisura, stepen nicanja zuba, higijena, ishrana, prethodno iskustvo sa karijesom i mogućnost da dete sarađuje tokom intervencije.
Zalivanje zuba je postupak kojim se duboke fisure i jamice prekrivaju tankim slojem zaštitnog materijala. Na taj način grizna površina zuba postaje ravnija i lakša za čišćenje, a bakterije i ostaci hrane se ne zadržavaju lako u dubokim fisurama. Važno je naglasiti da je ova procedura potpuno bezbolna, ne zahteva preparaciju zuba i najčešće traje kratko. Deca je uglavnom dobro prihvataju, posebno kada im se postupak objasni na jednostavan i umirujući način.
Zbog svega toga zalivanje zuba ima još jednu važnu prednost: dete kroz ovu proceduru stiče pozitivno iskustvo u stomatološkoj ordinaciji. Kada dete dođe kod stomatologa zbog prevencije, a ne zbog bola, straha ili hitne intervencije, ono lakše razvija poverenje. Takav pristup pomaže da dete kasnije prihvati i druge preventivne preglede i da stomatologiju ne povezuje sa neprijatnošću.
Za zalivanje se koriste različiti materijali, najčešće kompozitni i glasjonomerni zalivači. Kompozitni zalivači su veoma postojani i dobro se zadržavaju na zubu kada je moguće obezbediti suvo radno polje. Zub se prethodno očisti, pripremi i zatim se u fisure nanese tanak sloj materijala koji se očvršćava plavom lampom. Na taj način se stvara glatka zaštitna površina koja sprečava zadržavanje hrane i bakterija.
Glasjonomerni zalivači se često koriste kod zuba koji su tek nikli, kod mlađe dece ili kada nije moguće potpuno izolovati zub od pljuvačke. Njihova posebna prednost je to što oslobađaju fluoride, koji dodatno jačaju gleđ i pomažu u zaštiti od karijesa. Iako mogu biti nešto manje otporni na trošenje od kompozitnih zalivača, veoma su korisni kao rana zaštita, posebno kod dece sa većim rizikom za karijes.
Važno je naglasiti da zaliven zub nije "zauvek zaštićen" bez kontrole. Zalivač treba redovno proveravati na stomatološkim pregledima. Ako se delimično istroši ili otpadne, može se dopuniti ili zameniti. Takođe, zalivanje ne menja svakodnevno pranje zuba. Dete i dalje mora da pere zube pastom sa fluoridima, da ograniči slatkiše i zaslađene napitke i da redovno dolazi na preventivne preglede.
Zato je važno da zalivanje bude deo šireg preventivnog programa. To podrazumeva pranje zuba pastom sa fluoridima, kontrolu unosa slatkiša i zaslađenih napitaka, redovne preventivne preglede i profesionalne savete dečjeg stomatologa. Posebno je važno da roditelji nadgledaju pranje zuba kod dece školskog uzrasta, jer deca često brzo i površno peru zube, naročito zadnje zube koji su najugroženiji.
Pravovremeno postavljen zalivač može sprečiti nastanak karijesa, sačuvati zdrav zub, smanjiti potrebu za plombama i doprineti boljem oralnom zdravlju deteta. Zato bi svako dete u periodu nicanja stalnih molara trebalo da poseti dečjeg stomatologa, kako bi se procenilo da li je zalivanje potrebno.
Briga o dečjim zubima nije samo lečenje kada se problem pojavi. Prava briga počinje prevencijom. A zalivanje fisura je upravo jedan od najboljih primera kako se jednostavnom, bezbolnom i dostupnom merom može mnogo učiniti za zdrav i bezbrižan dečji osmeh.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
