Jasminin sin je od rođenja nekontrolisano povraćao: "Govorili su mi da umišljam, a onda je dobio dijagnozu"

Mihajlo je bio tek rođena beba kada je Jasmina prvi put osetila da nešto nije kako treba. Posle gotovo svakog podoja povraćao je u mlazu, a ona je iznova slušala da je to kod beba normalno, da samo izbacuje višak hrane i da nema razloga za uzbunu. Ipak, majčinski osećaj nije joj davao mira.

"Doktorka, on ne bljucka - on povraća"

Prvi znak pojavio se praktično odmah po rođenju. Još u porodilištu Mihailo je povraćao nakon podoja. Jasmina tada nije imala iskustva - bio joj je prvo dete, isključivo ga je dojila i verovala da će problem nestati kada dođu kući.

Nije nestao.

Na prvoj kontroli Mihailo je dobio kilogram i 200 grama, što je dodatno umirivalo okolinu. Jasmina, međutim, nije mogla da zanemari ono što je svakodnevno gledala.

"Rekla sam: 'Doktorka, on puno povraća. Povraća u mlazu.' Dobijala sam odgovor da je beba i da se to dešava. Ali on nije bio beba koja bljucne posle podoja. Povraćao je, a nakon toga je ponovo imao potrebu da jede. Nešto mi jednostavno nije dalo mira", priseća se Jasmina.

Počela je da čita, istražuje i traži iskustva drugih majki. Kako je vreme prolazilo, Mihailo je dobijao sve manje na težini - sa 1.200 grama u prvom mesecu, napredovanje se, prema njenim rečima, postepeno smanjivalo na 700, 500, pa 400 grama.

Sa sedam meseci rekla je: "Ovo više ovako ne može"

Uvođenje čvrste hrane nije donelo olakšanje kojem se nadala. Mihailo je počeo da odbija i voće i povrće, odgurivao je kašičicu i postajao sve razdražljiviji.

Noću se često budio, sve više tražio da sisa, a majka je primećivala da mu se sadržaj vraća.

"Vidite da je beba nezadovoljna, da je nešto muči, a ne znate šta. Posle dobrih sedam meseci otišla sam kod doktorke vidno uzrujana i rekla: 'Doktorka, ovo više ovako ne može. Mi nešto moramo da preduzmemo. Samo vas molim da mi date uput za Institut za majku i dete, sve ostalo je na nama'", prepričava Jasmina.

Sve se događalo tokom pandemije koronavirusa, kada je, kako kaže, bilo dodatno teško doći do pregleda i stručnjaka.

"Govorili su mi: Mama, vi ste razmaženi, vaša beba je razmažena"

Usledili su pregledi na gastroenterologiji i ispitivanja zbog sumnje na alergije. Jasmina, međutim, kaže da je i tada imala osećaj da njene sumnje nisu dovoljno ozbiljno shvaćene.

"Nailazila sam na: 'Mama, vi ste razmaženi, vaša beba je razmažena.' Govorili su mi da sam postala majka u zrelijim godinama, pa svemu pridajem previše značaja i previše brinem. Govorili su da je zdrava, vesela beba i da mora ponekad i da plače. A vi kao majka gledate svoje dete svakoga dana i osećate da nešto nije kako treba", govori Jasmina.

Mihailo je više puta ispitivan, a Jasmina je u međuvremenu počela pažljivo da čita deklaracije i prati reakciju na svaku namirnicu koju bi uneo.

Ipak, pravi odgovor, kako ona opisuje, još nije imala.

Sa godinu i po dana jedan razgovor promenio je njihov put

Nakon dugog traženja rešenja Jasmina je uspela da stupi u kontakt sa profesorom kojem je ukratko objasnila šta se Mihailu događa.

Taj razgovor i danas pamti.

"Rekao mi je: 'Mama, uzmite olovku i papir i krenite da pišete. Ja znam tačno o čemu se tu radi.' Rekao mi je da Mihailo ima GERB, ali da je on posledica alergije na proteine kravljeg mleka. Pitao me je da li dojim i, kada sam rekla da dojim, savetovao mi je da nastavim", priseća se ona.

Prema Jasmininom svedočenju, savetovano joj je da iz njihove ishrane privremeno izbaci niz potencijalnih alergena, a potom da namirnice postepeno vraća i prati Mihailove reakcije.

Tada je počeo jedan od najzahtevnijih perioda njihovog života.

Noću se budila i proveravala da li je Mihailo dobro

Jedan od njenih najvećih strahova bio je noćni refluks. Mihailo se često budio, tražio podoj i povraćao, a Jasmina je od iscrpljenosti jedva funkcionisala.

Zbog toga ga je držala blizu sebe kako bi mogla odmah da reaguje.

"Dešavalo se da se probudim i osetim da su mi rame i kosa ispovraćani. Kažem mužu: 'Ja sam očajna.' Podizala sam mu uzglavlje, nisam želela da spava sam, već sa mnom, da bih bila sigurna da ću čuti i osetiti ako treba da reagujem. Bilo je noći koje smo provodili menjajući jastučnice, bodiće, noseći ga na rukama. On nervozan i gladan, podoji traju unedogled, a ja iscrpljena. Bilo je trenutaka kada sam se pitala: 'Dokle ovako?'", iskrena je Jasmina.

Kaže da joj je suprug tokom svega bio važna podrška. Iako je u početku i on mislio da možda previše brine, vremenom je iz prve ruke video koliko je situacija zahtevna.

Tokom pandemije nije uvek mogao sa njom na preglede, pa ju je satima čekao u automobilu ispred bolnice.

"Ja izađem, sednem u auto i plačem, a on odmah zaštitnički: 'Sad ću ja da uđem tamo.' Ja mu govorim: 'Stani, čekaj.' Bilo je svega, ali ogrešila bih dušu kada bih rekla da mi nije bio podrška", kaže ona.

Podelila je frižider na pola i odlučila da ne odustane

Kada je dobila precizna uputstva o ishrani, Jasmina kaže da nije čekala ni sledeći dan.

"Bukvalno sam podelila frižider na pola i rekla suprugu: 'Ti jedeš sa ove desne strane, ti to smeš. Mihailo i ja od jutra krećemo po ovom režimu.' Ljudi oko mene su bili skeptični i mislili su da nećemo istrajati, ali verujte mi - disciplina je pola posla", naglašava Jasmina.

Stroga eliminaciona ishrana trajala je oko tri meseca, a zatim je usledilo još nekoliko meseci postepenog vraćanja namirnica i praćenja reakcija.

Dojenje je nastavila do Mihailove druge godine.

Danas, kaže, njen sin normalno jede i više nema tegobe koje su obeležile prve godine njegovog života.

"Volela bih samo da su me ranije saslušali"

Kada danas pogleda unazad, Jasmina ne kaže da bi volela da je manje brinula. Naprotiv - volela bi da je odgovor dobila ranije.

"Najviše mi je nedostajalo razumevanje struke i okruženja. Volela bih da sam mnogo ranije saznala koji je konkretan problem mog deteta i da su me saslušali kada sam ukazivala na simptome. Verujem da bismo mnogo lakše i brže prošli kroz sve to", kaže Jasmina.

Majkama koje danas primećuju nešto što ih zabrinjava poručuje da svoje sumnje ne zanemaruju, ali i da odgovor traže uz stručnu pomoć.

"Vi jeste mama, ali želite da poslušate savet lekara. Da sam želela da ga lečim na svoju ruku, ne bih ni tražila stručno mišljenje i pomoć. Danas se, srećom, mnogo više govori o ovoj temi i mame više obraćaju pažnju na male alarme. Bolje da na kraju nije ništa – ali šta ako jeste nešto?", zaključuje Jasmina.

U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: Žena/Yumama