- Kašalj je jedan od najčešćih simptoma kod dece, a roditelji pokušavaju da ga i sami leče.
- Neka pogrešna uverenja o kašlju mogu da doprinesu tome da deca budu često bolesna.
Kašalj i curenje iz nosa su verovatno dve najčešće "boljke" koje se javljaju kod male dece. Zapravo, oni sami po sebi nisu bolesti, već simptomi prehlade, virusa, bakterijske infekcije ili možda alergije. Roditelji često pokušavaju na različite načine, pomoću čajeva, inhalacija i slično, da sami izleče kašalj kod dece, a mi vam u nastavku otkrivamo neke uobičajene zablude koje sprečavaju brzo izlečenje kašlja kod mališana.
Mit 1: Kašalj se može lečiti "na daljinu"
Neki roditelji veruju da kašalj kod deteta nije ozbiljan problem i da je, da bi ga se rešili, dovoljno da potraže odgovarajući lek na Guglu ili da se telefonom konsultuju sa pedijatrom koga poznaju.
Zapravo, čak i ako ste sigurni da je kašalj samo neprijatna nuspojava prehlade, ipak je potrebno da dete pregleda lekar. I to ne telefonom, već uživo, stetoskopom. Važno je utvrditi koliko je duboko infekcija prodrla i koliko brzo upala napreduje. Ako se upala već proširila na traheju ili bronhije, dete će verovatno imati poteškoća sa iskašljavanjem sluzi. U ovom slučaju, lekari često prepisuju mukolitike – lekove koji razređuju sluz i olakšavaju iskašljavanje. Ali ponekad ovi lekovi samo pogoršavaju stvari, zato ih ne treba uzimati "napamet".
Mit 2: Kašalj treba što pre zaustaviti
Teško je roditeljima da gledaju kako se njihovo dete muči sa dosadnim kašljem, pa ne može normalno da jede ili spava. Zato su lekovi za suzbijanje kašlja često jedna od prvih misli koje im padnu na pamet.
Ipak, kašalj je nevoljni refleks i ima svoju funkciju. Potreban je da bi se disajni putevi očistili od sluzi, prašine, klica, alergena i svega ostalog što ometa disanje. Suzbijanjem kašlja, u suštini prekidate proces "čišćenja" pre nego što se završi. To može dovesti ne samo do produžene bolesti već i do bakterijske infekcije, što će zahtevati antibiotike.
Da biste ubrzali "čišćenje", potrebno je da kašalj transformišete iz suvog u vlažan, produktivan kašalj, a mukolitici mogu da pomognu u tome. Kada sluz postane manje gusta, kašalj će početi da je izbacuje iz disajnih puteva.
Mit 3: Dečji imuni sistem treba sam da se izbori sa kašljem
Stres, loši uslovi okoline i hronične bolesti još nisu stigli da oslabe dečji organizam, tako da će moći samo da se bori protiv prehlade. I nije ništa strašno se što dete nakašlje 10-15 puta dnevno, misle roditelji.
Međutim, infekcija se kod dece širi veoma brzo, i ono što je juče bio blag kašalj, sutra može da postane težak bronhitis. Stoga, odmah se obratite lekaru ako:
- Kašalj se pogorša i ometa detetov san;
- Simptom je praćen povećanjem temperature;
- Dete je izgubilo apetit i/ili je pokazalo znake crevnih poremećaja;
- Kašalj nije nestao posle tri nedelje.
Mit 4. Dete sa prehladom treba utopljavati
U svom nastanku, ovaj mit nije bio mit. Da bi se telo borilo protiv virusa, telesna temperatura zaista mora biti iznad 38°C. Ranije, zbog loše ishrane i niskih temperatura kod kuće, telo nije uvek imalo snage da se bori protiv prehlade. Zbog toga je telesna temperatura veštački podizana, utopljavanjem.
Ali, u eri centralnog grejanja, dobre ishrane i dobrih uslova života, nije potrebno dodatno zagrevanje kada je dete prehlađeno. Temperatura u dečjoj sobi treba da se održava između 18 i 24°C, što je dovoljno da se telo bori protiv infekcije.
Štaviše, američke bolnice, na primer, preporučuju održavanje temperature u operacionim salama i sobama za oporavak na 20°C kako bi se stvorila udobna mikroklima. Takođe je važno često provetravavati prostoriju kako bi se obezbedio dotok svežeg, hladnog vazduha.
Mit 5: Najbolji lek za kašalj je inhalacija parom
Ovaj mit takođe ima svoju priču. Kada banje nisu bile široko dostupne, a novi tretmani prehlade još nisu bili izmišljeni, ljudi su pokušavali da repliciraju drevne metode narodne medicine kod kuće. I tako, kada nisu mogli da se kupaju u parnom kupatilu u banji — udisali su paru iz šerpe.
Međutim, efikasnost inhalacije parom za respiratorne bolesti nije dokazana. Disanje iznad šerpe s vrućom vodom je moguće samo kada je vlažnost u domu veoma niska. Na veoma suvom vazduhu, sluz se zapravo "lepi" i teže se iskašljava, dok para pomaže u njenom razblaživanju. Međutim, postoje prijatniji i bezbedniji načini da se postigne isti rezultat. Ovlaživač vazduha može se koristiti za održavanje vlažnosti između 40-60%, a mukolitici mogu pomoći u bržem izbacivanju sluzi.
Mit 6. Bolje je koristiti prirodne lekove za lečenje dece
Slepo verovanje u efikasnost prirodnih proizvoda je trend poslednjih godina. Ali ovo verovanje svakako ne bi trebalo da se odnosi na lekove.
Biljni lekovi se ne mogu uvek precizno dozirati, pa je teško i utvrditi njihovu efikasnost u lečenju.
Mit 7: Nije potrebno voditi dete lekaru kad ozdravi
Roditelji misle: "Zašto da mučim dete i vodim ga lekaru, kada je već maltene ozdravilo? To što se ponekad još nakašlje nije ništa". Međutim, ono što se na roditeljskim forumima često naziva "rezidualnim" kašljem, lekari smatraju hroničnim. Javlja se zbog bronhijalne hiperreaktivnosti nakon prehlade. Mnogi faktori mogu da izazovu ovo stanje: prašina, hladan ili suv vazduh, ubrzano disanje (na primer, nakon trčanja). Malo ljudi uspeva da se nosi sa ovim problemom bez medicinske pomoći.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
