Danas postoje vakcine protiv mnogih zaraznih bolesti, od kojih su neke ranije odnosile dečje živote ili ostavljale užasne posledice na zdravlje mališana. Postoji veliki broj obaveznih vakcina u kalendaru imunizacije, deca mogu da prime i neke koje nisu obavezne, poput vakcine protiv gripa, ali je generalno preporuka da dete bude zdravo kada prima bilo koju vakcinu.

U vezi sa tim, naravno da najbolje preporuke uvek daje lekar nakon što pregleda dete i utvrdi kakvog je zdravstvenog stanja i da li sme da primi neku vakcinu, ali može vam pomoći i da okvirno znate kako stvari stoje, tj. kada bi mališan smeo, a kada ne da primi vakcinu.

Na primer, prema preporukama italijanskih stručnjaka, manji problemi poput upale uha, infekcija gornjeg respiratornog trakta (bol u grlu, prehlade...), dijareja, ne zahtevaju odlaganje vakcinacije.

"U takvim situacijama ne postoji rizik da vakcina neće delovati ili da će bolest povećati rizik od nekih nuspojava", kaže za nostrofiglio.it. porodični pedijatar dr Rosario Kavaljo.

Prema njenim rečima, smatra se bezbednim da dete primi vakcine kada ima neke blaže oblike bolesti, dok se već kod srednjih i težih kliničkih slika, poput pneumonije, savetuje odlaganje vakcinacije do potpunog oporavka.

Čak i u takvim slučajevima, naglašava ona, ne postoje dokazi da bi bolest mogla da smanji efikasnost vakcine ili poveća rizik od nekih neželjenih događaja, ali je uvek bolje biti oprezan.

Šta ako dete ima neurološke poremećaje

Ukoliko dete pati od konvulzija, epilepsije ili ima neke druge neurološke poremećaje, dr Kavaljo ističe da je potrebno pažljivo ispitati simptome i bolest, pa ako se utvrdi da je pod kontrolom i stabilizovana, da se može sprovesti vakcinacija.

U suprotnom, savet je da se bolest najpre stavi pod kontrolu, pa da se tek onda dete vakciniše.

Šta ako dete uzima neke lekove

Jedna od čestih dilema roditelja je da li dete sme da primi vakcine ako pije neke lekove.

"Zavisi od vrste lekova i razloga zašto ih uzima", kaže pedijatar dr Alberto Viljani. On ističe da neki lekovi mogu da smanje reakciju imunog sistema čineći vakcine neefikasnim. To se, recimo, dešava kod lekova koji se koriste kod hemioterapija ili lečenja autoimunih bolesti, koje oslabljuju imuni sistem.

U tim slučajevima, doktor koji prati stanje deteta najbolje će proceniti da li bi dete smelo da primi neku vakcinu ili ne.

Ukoliko dete pije antibiotike, u najvećem broju slučajeva nema potrebe da se vakcinacija odloži, ali bi svakako trebalo da naglasite lekaru da dete uzima ove lekove jer neki od njih mogu da utiču na efikasnost vakcina.

Svakako, koje god lekove da dete uzima, najbolje je da to naglasite pedijatru, kako bi procenio da li dete sme da se vakciniše.

Kada se vakcinacija preskače u potpunosti

Ukoliko vakcina sadrži neku komponentu na koju je dete imalo alergijsku reakciju tokom prethodnih vakcinacija, to se smatra kontraindikacijom za vakcinaciju. Isto važi i ako je dete imalo anafilaktički šok izazvan lateksom koji može da se nalazi u pakovanju vakcine, poklopcu ili špricu.

Neke manje ozbiljne alergijske reakcije tokom prethodnih vakcinacija nisu kontraidikacija za primanje vakcine.

Isto važi i ako je dete imalo neke alergijske reakcije na supstance koje nemaju veze sa vakcinama – na primer, na hranu ili lekove. To nisu kontraindikacije za vakcinaciju, ali će dete najverovatnije ostati oko sat vremena na posmatraju nakon primljene vakcine.

Kod dece koja imaju neke ozbiljnije bolesti, poput tumora, leukemije, HIV-a, od njihovog konkretnog slučaja i stanja zavisi da li će smeti da prime neke vakcine ili ne.

BONUS VIDEO:

Da li MMR vakcina izaziva autizam?  Kurir TV