''Postoji jedno pravilo kog sam pokušao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: Ne čini umesto deteta ono što može da uradi samo'', reči su psihologa i profesora na fakultetu u Torontu dr Džordana B. Pitersona.

"Roditelji koji kažu da toliko vole svoje dete da zbog toga rade sve za njega i ne dopuštaju mu da se muči zapravo ne mare za svoje dete", ističe.

Kaže kako je mnogo bolje da prestanete da činite sve za dete što je pre moguće.

''Isti princip vredi i u domovima za starije i nemoćne osobe. Ne činite ništa umesto starijih što oni sami nisu u stanju da obave, jer im time uskraćujete nezavisnost, snagu i osećaj smisla. Isto je i u poslovnom svetu - ako ste dobar šef ili vođa, daćete drugima autonomiju da rade svoj posao, nećete raditi umesto njih jer onda kolektiv gubi smisao", pojašnjava dr Piterson.

Njegova misao vodilja je da decu treba osnažiti jer će tada biti sposobna da štite sama sebe.

"Dete nikad neće naučiti ništa o životu ako sve radite za njega, a kada bude dovoljno staro da napusti roditeljsko gnezdo, ne snalazi se u samostalnoj svakodnevici. O bebi se treba bezuslovno brinuti i to majka i radi, ali deca i odrasli ljudi nisu bebe, a kada ih tako tretirate, uništavate njih i njihov rast i razvoj. Stvarate osobu koja će u budućnosti morati da zavisi od nekoga, u protivnom će propasti", zaključuje o ovoj temi dr Piterson.

Yumama/index.hr