Anksiozna stanja su nažalost sve češća, a prve simptome ne treba izbegavati kako bi se preduzela potrebna medicinska pomoć i poboljšao kvalitet života osobe koja se suočava sa anksioznosti. Deca sa anksioznim poremećajima mogu doživeti promene u ponašanju, postati povučena ili razdražljiva, osetljiva, mogu želeti da izbegnu odlazak u školu ili se izoluju od vršnjaka, mogu se nositi i sa raznim fizičkim simptomima.

Sve veći broj dece i tinejdžera se bori sa anksioznošću. Pritisak da li će sve postići, zabrinutost za bezbednost, odnosi sa vršnjacima, uticaj društvenih mreža, stres, previše aktivnosti, loši odnosi u porodici - sve ovo mogu biti neki od okidača anksioznosti. Dr Džil Ejken, pedijatar otkriva: "Deca obično nemaju veštine da se suoče sa ovakvim izazovima. To može biti previše za odrasle, a kamoli za tinejdžere ili mlađu decu."

Kada treba potražiti pomoć stručnjaka?

Normalno je da ponekad postoje strahovi ili brige, ali nije u redu da ti strahovi utiču na svakodnevni život. Ako je dete toliko zabrinuto zbog testova koje rutinski obavlja loše ili je toliko zabrinuto zbog društvenih aktivnosti na koje odluči da ne ide, to bi mogao biti znak da mu je potrebna pomoć.Simptome anksioznosti kod dece možete da pročitate OVDE.

Ukoliko mislite da vaše dete ima anksiozni poremećaj, neophodno je da se konsultujete sa stručnjakom, ali evo na koje načine mu vi možete pomoći:

1. Razgovarajte sa svojim detetom
Jedan od najefikasnijih načina da pomognete svom detetu jeste da razgovarate sa njim o tome kako se oseća. Možete postavljati direktna pitanja o potencijalnim stresovima, što im može pomoći da se osećaju manje izolovano. Dr Ejken predlaže poređenje između vašeg i njihovog života: "Kada sam bio tvojih godina, morali smo i mi da uradimo ove testove, i ja bih se brinuo kako ću da prođem. Ali znam da danas imaš više stresa nego ja u tvojim godinama." Sedenje zajedno za stolom tokom večere barem nekoliko puta nedeljno može uveliko pomoći vašem detetu i biće vam prijatnije da vodite te razgovore. Pokušajte da pričate o lepim i dobrim stvarima kada ste vi bili njihovih godina, ali i o onim koje je bilo teško da prebrodite.

2. Proverite očekivanja
Dobro je želeti da vaše dete bude uspešno, ali razmislite da li su poruka koju mislite da šaljete i poruka koju vaše dete dobija iste. Koliko god vi možda želeli da vaše dete postane lekar, na primer, ono što vama izgleda kao ohrabrenje detetu može izgledati kao naređenje. "Možete nesvesno, ohrabrujući svoje dete, da kod njega stvorite osećaj da ako ne postigne te stvari, vi ćete biti razočarani i ono će vas izneveriti" - kaže dr Ejken. Zapamtite da je mlađoj deci i tinejdžerima potrebno vreme da se opuste, igraju i druže sa svojim prijateljima. Fleksibilnost je ključna.

3. Detoks od društvenih mreža
Lako je potceniti efekat koji društveni mreže mogu imati na mentalno zdravlje. Zato je toliko važno da razgovarate o tome sa svojom decom. Pomozite im da kritički i racionalno razmišljaju o efektima društvenih mreža. "Društvene mreže mogu da pojačaju anksioznost dece", kaže dr Ejken, pogotovo ako su deca celog dana na Instagramu i Tik Toku, bez pauze. Možete postaviti pravila koliko dete može da koristi društvene mreže ili akda ne može, na primer sat vremena pre spavanja je zabranjeno ili dok sedite za stolom i večerate. Možete čak i da se dogovorite sa detetom o određenim ograničenjima kada dobije telefon.

4. Konsultujte se sa profesionalcem
Razgovor sa pedijatrom može pomoći da shvatite da li nivo anksioznosti koji vaše dete doživljava zahteva dodatnu medicinsku pomoć. Profesionalci koriste alate za skrining koji otkrivaju više informacija nego što će dete verovatno reći samo. Kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći deci da promene način na koji razmišljaju o svojim strahovima i da im pruži alate za bolje suočavanje. Konsultujte se sa lekarom i ukoliko je potrebno zatražite mišljenje psihologa ili psihoteraputa.

Izvor: Yumama