Normalno je da svako dete bude radoznalo i aktivno, ali nijednom roditelju nije svejedno kada iz škole primi poruku da dete "neće da sluša učitelja" ili da "izaziva probleme na času". Jedan od mogućih uzroka ovakvog ponašanje je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću ili ADHD poremećaj.

Dete sa ovim poremećajom želi da bude dobar đak ali teškoća održavanja pažnje na času i impulsivno ponašanje osujećuju tu želju i prave problem. Učitelji i roditelji su često svesni da se dete ponaša "loše" ali ne umeju da objasne šta nije u redu.

Svako dete povremeno može pokazivati nepažnju, rastrojivost, impulsivnost, ili pojačanu aktivnost, ali kod deteta sa ADHD-om ovi simptomi i ponašanja su češći i jači u odnosu na drugu decu istog uzrasta ili razvojnog nivoa.

Kako se ponaša dete sa poremećajem pažnje?

  • teško usmerava i održava pažnju
  • pažnja mu lako skreće
  • ne obraća pažnju na detalje i pravi nehajne greške
  • gubi školski pribor, zaboravlja da preda domaći zadatak
  • ima teškoće da završi školski i domaći rad
  • ima teškoće da sasluša drugog
  • ima teškoće da isprati višestruke zahteve koje mu odrasla osoba postavi
  • nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja
  • nestrpljivo je
  • vrpolji se
  • napušta mesto na kome sedi i trči unaokolo, ili se preterano penje
  • deluje kao da je uvek spremno na akciju, "besno" je
  • previše priča i teško mu je da se tiho igra
  • meša se i prekida druge dok govore ili nešto rade
dete traži čokoladu.jpg
Shutterstock Nemirno dete u prodavnici

Kako se postavlja dijagnoza poremećaja pažnje?

Da bi se postavila dijagnoza ADHD-a bitno je da učestvuje tim stručnjaka: pedijatar, dečiji neurolog i psihijatar, defektolog i logoped.

Da bi se dijagnostikovao poremećaj potrebno je da se pronađe šest ili više simptoma nepažnje i/ili šest simptoma u vezi sa hiperaktivnošću i impusivnošću u trajanju od najmanje šest meseci. Simptomi moraju biti izraženiji od onoga što se smatra normalnim s obzirom na detetov uzrast i nivo razvoja. Treba utvrditi da li su neki simptomi bili prisutni i pre sedme godine i u značnoj meri narušavali funkcionisanje u različitim aspektima života deteta( npr. u vrtiću, školi, slobodnim aktivnostima, socijalnim odnosima), i to u dva ili više okruženja. Takođe moraju postojati jasni dokazi klinički značajnog oštećenja socijalnog, akademskog ili radnog funkcionisanja. Neophodna je i dobro uzeta anamneza o toku trudnoće i porođaja i za vreme celokupnog psihomotornog razvoja deteta.

Kako se leči poremećaj pažnje kod dece?

Lekovi mogu da pomognu! Tu spadaju stimulansi koji mogu poboljšati usmeravanje i kvalitet pažnje, ciljem vodjeno ponašanje, i organizacione veštine. I drugi lekovi kao što su alfa2 agonisti, i neki antidepresivi, takodje mogu biti od pomoći.

Dete kome je postavljena dijagnoza ADHD-a i koje se adekvatno leči može imati produktivan i uspešan život. Ako dete pokaže simptome i ponašanja karakteristična za ADHD, roditelji bi trebalo da pitaju svog pedijatra ili porodičnog lekara da ih uputi dečjem i adolescentnom psihijatru, koji može dijagnostifikovati i lečiti ovaj zdravstveni problem.

(Yumama)