- Anksioznost se kod dečaka ponekad teže primećuje jer može da se manifestuje na neke drugačije, neočekivane načine.
- Bilo kakve promene u ponašanju, povlačenje u sebe, razdražljivost, probleme sa spavanjem... treba shvatiti ozbiljno.
Podaci o mentalnom zdravlju dečaka i muškaraca poslednjih godina sve više zabrinjavaju stručnjake. Muškarci umiru od samoubistva gotovo četiri puta češće nego žene, a istovremeno znatno ređe traže pomoć. Upravo ta nesrazmera između ozbiljnosti problema i spremnosti da se potraži podrška predstavlja jedan od najvećih izazova današnjice kada je reč o mentalnom zdravlju dečaka.
Nova analiza organizacije Crisis Text Line, koja pruža besplatnu i anonimnu psihološku podršku putem poruka, zasniva se na više od 71.000 stvarnih razgovora sa dečacima i muškarcima. Rezultati su zabrinjavajući, ali donose i važnu poruku: dečaci traže pomoć kada imaju sigurno mesto na kojem mogu da budu saslušani.
Prema rečima dr Šairi Tarner, glavne zdravstvene direktorke organizacije, rezultati jasno pokazuju da dečaci nisu emocionalno zatvoreni niti nezainteresovani za razgovor o svojim problemima.
"Dečaci se bore sa teškim emocijama i traže pomoć kada imaju sigurno mesto kome mogu da se obrate", ističe Tarner.
Problemi počinju ranije nego što mnogi roditelji misle
Jedan od podataka istraživanja koji najviše zabrinjava pokazuje da je gotovo svaki treći dečak mlađi od 14 godina tokom razgovora pomenuo suicidne misli.
Reč je o deci osnovnoškolskog uzrasta koja se suočavaju sa pritiscima u školi, odnosima sa vršnjacima, vršnjačkim nasiljem i prvim emocionalnim izazovima, često bez dovoljno razvijenih veština da razumeju i izraze ono što osećaju.
Stručnjaci upozoravaju da emocionalne teškoće mogu početi mnogo ranije nego što većina odraslih pretpostavlja, zbog čega je rana podrška od presudnog značaja.
Dodatni izazov predstavljaju posledice pandemije, sve veća usamljenost, društvene mreže i globalna nesigurnost, koji utiču i na decu i na njihove roditelje.
Anksioznost kod dečaka često izgleda drugačije
Istraživanje pokazuje da je anksioznost najčešći problem o kojem dečaci i muškarci razgovaraju. Pominje se u gotovo 40 odsto svih analiziranih razgovora. Međutim, anksioznost kod dečaka često nije lako prepoznati.
Umesto otvorenog razgovora o strahovima i brigama, ona se može ispoljiti kroz razdražljivost, povlačenje iz aktivnosti koje su nekada voleli, probleme sa spavanjem, neobjašnjive telesne tegobe ili preterano vreme provedeno pred ekranima i u video-igrama.
Stručnjaci savetuju roditeljima da posebnu pažnju obrate na promene u ponašanju, jer su upravo one često prvi znak da dete prolazi kroz težak period.
Ako roditelji osećaju da nešto nije u redu, preporučuje se razgovor sa učiteljima, trenerima ili drugim odraslim osobama koje redovno provode vreme sa detetom.
Zašto dečaci teže traže pomoć
Prema mišljenju stručnjaka, veliki deo problema proizlazi iz društvenih očekivanja koja dečake od najranijeg uzrasta uče da snagu povezuju sa samostalnošću, dok se traženje pomoći često pogrešno doživljava kao znak slabosti.
Poruke poput "budi jak", "nemoj da plačeš" ili "sam reši problem" i dalje su prisutne u vaspitanju mnogih dečaka.
Istovremeno, društvene mreže, video-igre i internet sadržaji često promovišu modele muškosti koji naglašavaju snagu, takmičarski duh i emocionalnu uzdržanost. U takvom okruženju dečaci mogu steći utisak da za ranjivost nema mesta.
Šta roditelji mogu da učine
Stručnjaci naglašavaju da ključnu ulogu imaju upravo roditelji. Očevi mogu pomoći tako što će otvoreno govoriti o svojim osećanjima i pokazati da traženje pomoći nije znak slabosti, već odgovornosti. Majkama se savetuje da odole potrebi da odmah nude rešenja čim im se sin poveri.
Umesto toga, preporučuje se da ostanu u razgovoru, postavljaju dodatna pitanja i pokažu interesovanje za ono kroz šta dete prolazi.
"Važno je detetu staviti do znanja da su njegove emocije dobrodošle i da o njima vredi razgovarati", poručuje dr Tarner.
Najbolji razgovori često se vode usput
Istraživanje pokazuje da dečaci lakše razgovaraju tokom aktivnosti koje vole i kojima veruju. Sport, šetnja, vožnja automobilom ili zajednički boravak u nekoj aktivnosti često su bolji trenuci za razgovor nego direktna pitanja poput: "Da li je sve u redu?"
Mnogi roditelji primećuju da se deca lakše otvaraju kada razgovor ne zahteva direktan kontakt očima i kada ne osećaju pritisak da moraju odmah da odgovore.
Zato stručnjaci preporučuju takozvane "razgovore rame uz rame", tokom šetnje ili vožnje, kada se dublje teme često spontano otvore.
Mentalno zdravlje gradi se pre nego što nastane problem
Podaci o usamljenosti pokazuju da ona ne nastaje iznenada u odraslom dobu. Često počinje mnogo ranije, kod dečaka koji imaju teškoće u povezivanju sa drugima ili ne razviju veštine potrebne za održavanje bliskih odnosa.
Zbog toga stručnjaci ističu da se zaštita mentalnog zdravlja ne sastoji od jednog velikog razgovora u kriznom trenutku, već od brojnih malih razgovora tokom odrastanja.
Redovno interesovanje za detetova osećanja, zajedničko provođenje vremena i stvaranje sigurnog prostora za razgovor mogu imati veliki uticaj na njegovu emocionalnu otpornost.
Pitanje koje može spasiti život
Jedna od najvažnijih poruka stručnjaka jeste da roditelji ne treba da se plaše direktnog razgovora o teškim temama. Postavljanje pitanja o tome da li dete razmišlja o samopovređivanju ili smrti neće mu usaditi takve ideje.Naprotiv, takav razgovor može otvoriti prostor za pomoć onda kada je najpotrebnija.
Stručnjaci upozoravaju da svaku izjavu deteta o želji da se povredi treba shvatiti ozbiljno, jer se veoma retko radi o šali.
Sigurno mesto za razgovor
Iako su podaci zabrinjavajući, istraživanje donosi i ohrabrujuću poruku. Dečaci žele da razgovaraju o svojim problemima i spremni su da potraže pomoć kada znaju da ih neko sluša bez osuđivanja.
Poverenje se ne gradi u kriznim trenucima, već svakodnevno – kroz male razgovore, prisutnost i osećaj da dete može da se obrati roditelju kada bude spremno.
Stručnjaci zato poručuju roditeljima da ne čekaju prve znake ozbiljnih problema, već da već danas grade odnos u kojem će se dete osećati sigurno, prihvaćeno i saslušano.
U galeriji ispod pročitajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: story.hr/Yumama
