DAJTE DECI LUTKE UMESTO VIDEO IGRICA: Naučna studija potvrdila da maštajući, čak i u samostalnoj igri, se uči saosećanje

Studija neuronaučnika sa Univerziteta u Kardifu pruža prve dokaze o aktivaciji mozga tokom igre sa lutkamakoja je omogućena korišćenjem tehnologije funkcionalne bliske infracrvene spektroskopije (fNIRS)

Ova studija je prvi put da su neke od fundamentalnih teorija o društvenoj igri Žana Pijažea, kojeg mnogi smatraju ocem nauke o razvoju, dokazane na nivou mozga.

Tim istraživača sa Univerziteta u Kardifu je po prvi put koristio neuronauku da istraži pozitivan uticaj igre sa lutkama na decu, iznevši na videlo nove dokaze da igra lutkama aktivira regione mozga koji omogućavaju deci da razviju empatiju i veštine obrade društvenih informacija, čak i kada se igraju sami.

Viši predavač dr Sara Gerson i kolege sa Centra za nauku o ljudskom razvoju Univerziteta u Kardifu koristile su novu tehnologiju neuroimaginga, funkcionalnu infracrvenu spektroskopiju (fNIRS), koja omogućava skeniranje moždane aktivnosti dok je subjekt slobodno se kreću, kako bi pružili prve naznake prednosti igre lutkama na nivou mozga.

Praćenjem aktivnosti mozga 33 dece uzrasta od 4 do 8 godina, dok su se igrala sa nizom Barbi lutaka, tim je otkrio da je zadnja gornja temporalni brazda (pSTS), region mozga povezan sa obradom društvenih informacija kao što je empatija, bila je aktivirana čak i kada se dete igralo samostalno. Pokazalo se da su ove prednosti solo igre lutkama jednake i za dečake i za devojčice.

Dr Gerson objašnjava: „Ovo je potpuno novo otkriće. Koristimo ovu oblast mozga kada razmišljamo o drugim ljudima, posebno kada razmišljamo o mislima ili osećanjima druge osobe. Lutke ih ohrabruju da stvaraju svoje male imaginarne svetove, za razliku od igara za rešavanje problema ili video igrica. Oni podstiču decu da razmišljaju o drugim ljudima i kako bi mogli da komuniciraju jedni sa drugima. Činjenica da smo videli da je pSTS aktivan u našoj studiji pokazuje da im igranje sa lutkama pomaže da uvežbaju neke od društvenih veština, saosećanju,  koje će im trebati u kasnijem životu. Pošto se pokazalo da ovaj region mozga igra sličnu ulogu u podršci empatiji i društvenoj obradi na šest kontinenata, ovi nalazi će verovatno biti agnostički za zemlju.

Studija takođe pruža prve dokaze na nivou mozga koji podržavaju neke od teorija o igri koje je izneo Žan Pijaže, švajcarski naučnik iz 20. veka koji se danas smatra jednim od očeva razvojne psihologije. Godine 1945, Pijaže je izložio mnoge svoje ideje u radu pod naslovom „Igra, snovi i imitacija u detinjstvu“, u kojoj je opisao pretvaranje igre kao inherentno društveno. Od tada se smatra da su efekti igre pozitivni na društvene veštine i kreativnost dece, ali to nikada nije naučno dokazano na neurološkom nivou.

(Yumama)

BONUS VIDEO