Autizam, takođe nazvan poremećaj autističnog spektra (ASD), je komplikovano, doživotno stanje koje uključuje probleme u komunikaciji i ponašanju. To je poremećaj spektra, što znači da utiče na ljude na različite načine i u različitom stepenu. Obično se prvi simptomi primećuju do 2. ili 3. godine.
Deca sa autizmom imaju problema sa komunikacijom. Imaju problema da razumeju šta drugi ljudi misle i osećaju. Zbog toga im je teško da se izraze, bilo rečima ili putem gestova, izraza lica i dodira. Takođe, deca iz spektra autizma mogu imati problema sa učenjem i njihove veštine se mogu razvijati neravnomerno. Na primer, mogli bi da imaju problema u komunikaciji, ali da budu neobično dobri u umetnosti, muzici, matematici ili stvarima koje uključuju pamćenje. Svako dete sa autizmom ima različito stanje, simptome i reaguje i razvija se drugačije.
Pitali smo defektologa, psihoterapeuta i predavača u centru za edukaciju budućih psihoterapeuta, MiljanuCvetković, kada bismo mogli da opišemo pogled autistične dece na svet, kako bi to izgledalo? Znamo da je sve individualno, ali da li postoji zajedniči način na koji posmatraju/povezuju stvari?
"Svako dete sa autizmom ima jedinstven način posmatranja i povezivanja sa svetom oko sebe, ali postoje neki zajednički elementi koji mogu biti karakteristični za ovu populaciju. Na primer, deca sa autizmom često pokazuju sklonost ka detaljima i mogu imati izraženu preferencu za rutinu i predvidljivost. Njihov pogled na svet može biti fokusiran na konkretne informacije i činjenice, dok im apstraktne i društvene koncepte mogu biti teže razumeti."
"Takođe, crte ličnosti i nivo inteligencije mogu značajno uticati na doživljaj sveta oko sebe kod dece sa autizmom. Na primer, neki mogu imati izuzetno visok nivo inteligencije i specifične interesovanja, dok drugi mogu imati poteškoće u razumevanju osnovnih socijalnih interakcija. Pored toga, deca sa autizmom mogu pokazivati senzorne osetljivosti, zbog čega određene boje, zvukovi ili teksture mogu biti preopterećujući ili neprijatni za njih. Iako je važno razumeti ove karakteristike, treba imati na umu da svako dete sa autizmom ima svoje jedinstvene snage, interesovanja i načine izražavanja. Stoga je važno pristupiti svakom detetu individualno i pružiti podršku i razumevanje u skladu sa njihovim specifičnim potrebama i preferencijama."
Koje boje, zvukovi i aktivnosti mogu da predstavljaju izazov i smetnju za decu sa autizmom?
"Deca sa autizmom često pokazuju senzorne osetljivosti, što znači da njihov nervni sistem može neobično reagovati na senzorne stimulanse. Na primer, jaka svetlost, iznenadni zvukovi ili specifične teksture mogu biti preopterećujuće za njihov sistem. Ovo se često manifestuje kroz izbegavanje određenih boja, zvukova ili mirisa koji su prenaglašeni ili neobični. Na primer, svetla fluorescentna svetlost može biti neprijatna za neku decu sa autizmom, dok druga mogu reagovati na određene zvukove, poput zvuka usisivača ili sirena. Takođe, aktivnosti koje zahtevaju složenu socijalnu interakciju ili brzu promenu fokusa, poput gužve u tržnom centru ili bučne dečje igraonice, takođe mogu biti izazovne za decu sa autizmom. Važno je individualizovati okolinu i aktivnosti kako bi se smanjile senzorne smetnje i pružila podrška detetu da se oseća sigurnije i udobnije u svojoj okolini." - objašnjava defektolog Miljana Cvetković za Yumamu.
Defektolog objašnjava koje aktivnosti mogu da pomognu autističnom detetu da se oseća bolje?
"Deca sa autizmom mogu imati koristi od različitih aktivnosti koje im pomažu da se osećaju bolje i razvijaju svoje veštine. Terapija plesom i pokretom, na primer, može biti korisna jer podstiče senzornu integraciju i omogućava izražavanje emocija kroz pokret. Ova vrsta terapije može pomoći deci da se opuste, poboljšaju svoju koordinaciju i razviju veštine socijalne interakcije. Terapija igrom takođe može biti efikasan način podrške za decu sa autizmom. Kroz strukturisane igre i aktivnosti, deca mogu naučiti važne veštine kao što su deljenje, saradnja i komunikacija. Osim toga, umetničke aktivnosti poput crtanja, slikanja ili modeliranja gline mogu biti korisne u izražavanju osećanja i razvijanju kreativnosti."
Miljana Cvetković, defektolog, psihoterapeut i predavač u centru za edukaciju budućih psihoterapeuta
Ono što mnoge roditelje brine jeste kako da autistično dete postane što samostalnije:
"Važno je takođe raditi na osamostaljivanju dece sa autizmom i pripremi za život koliko je to moguće. To može uključivati učenje svakodnevnih veština kao što su oblačenje, higijena ili priprema obroka, kako bi deca postala što nezavisnija i samopouzdanija. Kroz strukturirane aktivnosti i podršku stručnjaka, deca sa autizmom mogu postići značajan napredak u ovim oblastima i razviti veštine potrebne za uspešan život u zajednici. Iako je cilj raditi na tome da deca postanu što manje zavisna od roditelja, treba imati na umu da je to nekad nemoguće, te je važno prilagoditi ciljeve i očekivanja u skladu sa individualnim potrebama i sposobnostima deteta." - otkriva za Yumamu Miljana Cvetković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)