SENZORNA PREOSETLJIVOST: Kako se prepoznaje i leči ovaj problem?

Šta je senzorna integracija?

Deca sa poremećajem senzorne integracije imaju problem sa svakodnevnim funcionisanjem, jer njihov mozak ne prerađuje dobro čulne informacije. Oni imaju problem da zanemare okolnu buku i usredsrede se na izvođenje zadate aktivnosti, u nedostatku svesti o granicama svog tela mogu se neprestano vrpoljiti na stolici, jako udarati nogama o pod, mogu izbegavati kontakt pogledom, burno reagovati ako im se peru ruke, dodiruje lice ili ako dođu u kontakt sa materijalima različitih tekstura.

Zašto mom detetu koristi procena senzorne integracije?

Procena senzorne integracije se izvodi u senzornoj sobi u kojoj se nalaze ljuljaška, različite vrste penjalica, tunel, trambolina, prepreke, lejzi beg, igračke, materijali i predmeti različitih oblika, boja, veličina i tekstura, muzičke igračke, lopte, prostirke po kojima deca mogu da gaze. Procena se zasniva na snimanju i posmatranju deteta tokom izvođenja slobodnih aktivnosti u prostoru (kako reaguje na materijale različitih tekstura, kako organizuje i izvodi svoju igru, koje aktivnosti i predmete preferira, a koje izbegava).

Na osnovu analize snimaka, beležimo da li su kod deteta prisutni neki od znakova poremećaja senzorne integracije (poremećaj senzorne modulacije – nedovoljna osetljivost, preosetljivost ili traženje, poremećaj senzorne diskriminacije, senzorne registracije) u nekom od sledećih domena: taktilnom, vestibularnom, proprioceptivnom, auditivnom ili vizuelnom.

Važnost procene senzorne integracije i detekcije teškoća u ovom domenu ogledaju se u činjenici da dete neće moći da izvrši aktivnosti koje zahtevaju pažnju, dok ne zadovolji svoje senzorne potrebe.

Koja čula koristi dete koje nije preosetljivo, a koja kada postoji preosetljivost?

Dete koje nije preosetljivo, tokom svog razvoja koristi sva čula za istraživanje sveta koje ga okružuje. Iskustvo koje je steklo opažanjem, vremenom se organizuje i služi kao osnova za razvoj govora, psihomotorike, emocija i socijalizacije. Kada postoji preosetljivost, u ovom slučaju na informacije koje primamo preko kože, dete će izbegavati mnoštvo različitih tekstura, samim tim njegov mozak je uskraćen za "hranu", u manjoj ili većoj meri, a to se nepovoljno odražava na ceo razvoj i, u sklopu njega, na razvoj govora.

Šta je cilj terapije senzorne integracije?

Cilj je bolje funkcionisanje mozga deteta. Terapija podrazumeva izlaganje različitim vestibulanim, taktilnim, proprioceptivnim stimulacijama. Te stimulacije detetu deluju kao igra, ali sve uz vođstvo terapeuta koji detetu pomaže da različite aspekte te igre zadatke savlada. Na taj način ubrzavamo postepeno vreme reakcije, deteta, "uvežbavamo" mozak da brže integriše informacije i stavljamo dete u situaciju da samo pronalazi rešenja. Cilj nam je da dete postepeno bude u stanju da se samo organizuje, odnosno da samostalno funkcioniše.

Pročitajte i....