2011. godine, istraživači sa Akademije u Finskoj razvili su revolucionarnu novu metodu koja omogućava proučavanje kako mozak obrađuje različite aspekte muzike, kao što su ritam, ton. Utvrđeno je da se široke mreže u mozgu, uključujući oblasti odgovorne za motoričke akcije, emocije i kreativnost, aktiviraju prilikom slušanja muzike, kako prenosi Play street.
Muzika aktivira ne samo slušne oblasti mozga, već i velike neuronske mreže koje regrutuju motorna područja u mozgu. To implicira da su muzika i pokret veoma blisko isprepleteni. „Naši rezultati po prvi put pokazuju kako različite muzičke karakteristike aktiviraju emocionalne, motoričke i kreativne oblasti mozga“, kaže prof. Petri Toiviainen sa Univerziteta Jivaskila.
U videu, nastavnica muzike osmislila je jednostavan, zabavan a kreativan način da svako dete može da uz Mocartovu kompoziciju isprati ritam.
Dakle, ritmičke aktivnosti su uspešno korišćene u različitim stanjima kao što su afazija, disleksija, autizam, dispraksija, itd., jer u kombinaciji sa pokretom izaziva metaplastičnost, odnosno ima jedinstven multimodalni i multisenzorni efekat na veliki deo mozga odjednom, čime se na mnogo načina poboljšava povezano učenje.
Program učenja muzike kroz ritam i pokret se praktikuje kroz istraživanja o prednostima muzike i pokreta i razumevanja vezu između mozga i tela. Cilj je da se pomogne deci da svoje pokrete učine svrsishodnijim i promišljenijim. Ovo je posebno korisno za decu sa neurorazvojnim poremećajima kao što su dispraksija, autizam, ADHD, cerebralna paraliza, itd.
Studija sprovedena 2016. godine objasnila je kako se pokazalo da sviranje muzičkog instrumenta povećava kognitivne sposobnosti kroz poboljšanu neuronsku komunikaciju između leve i desne hemisfere mozga, što rezultira pozitivnim efektima na učenje, pamćenje, finu motoriku, verbalnu i neverbalnu rezonovanja, što rezultira u ukupnom mozgu sposobnijim za primenu u mnoštvu postavki.
Ritam ima jedinstvenu moć zarastanja i neuroplastičnosti. Pomaže u organizovanju događaja u predvidljive i povezane obrasce. Ima duboke efekte na mozak, uključujući uticaj na percepciju i razmišljanje. Studije su pokazale da učenje i pamćenje kada su povezani sa određenim taktovima u ritmu stimulišu povećanu sposobnost učenja.
U muzici, ritam je primarni element koji stvara percepciju vremena. U govoru, ritam nam pomaže da izaberemo slogove, reči i fraze iz tekućeg govornog toka. Stoga se čini da je posedovanje dobrih ritmičkih veština neophodno ne samo za muziku ili ples, već i za jezičke i komunikacijske veštine.
Sposobnosti ritma nisu samo nasledne veštine; nedavne studije su pokazale da se veštine ritma mogu poboljšati kroz trening i da performanse pojedinca mogu varirati u različitim testovima ritma.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna