ŠTA UTIČE NA RAZVOJ GOVORA: Dr Plećević nam je objasnio kako deluju ishrana i laža

Razvoj govora kod dece je složen proces na koji utiče mnogo faktora. Činjenica je da danas mnogo mališana ima problem sa progovaranjem, na šta utiče i preterana izloženost ekranima, ali to nije jedini krivac. Ono što mnogi roditelji zaborave je da čak i vrsta odnosno tekstura hrane koju mališani jedu može da usporti ili oteža proces progovaranja. Žvakanje je uobičajena motorička aktivnost. Postoje istraživanja koja potvrđuju istovremenost pojava problema u ishrani i govorno-jezičkih poremećaja. Ovo ukazuje na postojanje veze između razvoja govora i aktivnosti u ishrani.

Dr Plećević je istakao da je sve više starije dece koja kasne u govoru, a pri tome pokazuju poteškoće.

"Sve češće viđamo decu, uzrasta od dve do tri godine koja imaju prolongiran govorno-jezički razvoj i imaju problem u ishrani. Izbegavaju ili negoduju kada im se ponudi čvrsta hrana, loše žvaću. Roditelji i osobe koje provode vreme sa njima daju im isključivo tečnu/kašastu hranu kako bi ih podstakli da jedu, a ujedno i omogućili raznovrsni sadržaj u obroku. Često ne vide vezu između ishrane i razvoja govora. Stoga je važno da se ne ograničavaju na teksture koje ne stimulišu mišićni tonus. Neka deca usporeno progovaraju ili imaju probleme pravilnog izgovora glasova usled poteškoća u finoj modulaciji odgovornih govorno mišićnih struktura. Zbog toga neophodno je obratiti pažnju na njihovu ishranu kao i na način hranjenja".

Korišćenje laže takođe može negativno da utiče na razvoj govora. Evo šta o tome kaže dr Plećević:

"Sisanje palca kao i duda u službi su pomagača jer se dete tako umiruje. Takođe, ovaj ritual mu olakšava da utone u san. Međutim, kada se sistematski koristi za smirivanje deteta na štetu emocionalnih razmena ili kontakta, ona može brzo da postane predmet bez kojeg će beba imati poteškoće. One ponekad traju dugo, po nekoliko godina i to po pravilu na štetu emocionalnog i govorno-jezičkog razvoja. Posledice se uočavaju i na anatomskom nivou. Deformacije se javljaju u zavisnosti od trajanja upotrebe. Kod neke dece se to pitanje ne postavlja jer jednostavno imaju manju potrebu za sisanjem od druge. Ona uspevaju da se umire na druge načine. U takvim situacijama neće im biti potreban palac ili duda, što ujedno rešava i pitanje samoregulacije. Lično, ni u jednom slučaju ne dajem podršku roditeljima za ovu vrstu izbora".

Dakle, sada znamo šta ne valja za razvoj govora, a logopeda i doktora neuronauka smo pitali i šta valja, odnosno šta roditelji treba da rade kako bi se kod deteta neometano razvijao govor.

"Važno je da roditelji prate i stimulišu razvoj govora, motorike i emocija kod svog deteta. Uporedo, pratite njegova interesovanja. Ohrabrite ga i kada ima poteškoće da se izrazi govorom. To važi i za motorički i emocionalni razvoj. Razgovarajte sa detetom. Govorite uzornim rečima i rečenicama. Ponovite ih više puta i skrećite im pažnju na govor i aktuelnu emociju. Vodite računa da govorite jednostavno i da gledate dete u oči. Osmesi i zagrljaji su blagotvorni za razvoj I usavršavanje neophodnih interakcija. Takođe, ne plašite se da prikladno iskažete i negativne emocije. Pomoći ćete mu da razvija emocionalne kompetencije. One su neophodne i za uspostavljanje samoregulacije njegovog ponašanja. Ne radite umesto deteta ono što ono može samostalno da uradi. Zadaci su neophodni i dozvolite mu da ovlada i spozna napor. Roditeljima savetujemo da poštuju dečje biološke sposobnosti i da im daju prostor za dalja usavršavanja".

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: