Verovatno ste barem jednom čuli da se neko našalio u vezi sa tim kako su najstarija deca šefovi, drugorođeni su mirotvorci, a najmlađi važe za neodgovorne buntovnike. Ako ste se ikada zapitali ima li u tome imalo istine, evo kako stoje stvari.

U 20. veku je austrijski psihijatar Alfred Adler predstavio svetu ideju o tome kako redosled rođenja dece u porodici utiče na njihov razvoj i ličnost. On je smatrao da najstarija deca imaju veće šanse da razviju jak osećaj odgovornosti, drugorođeni često pokazuju želju za pažnjom, a najmlađi su češće avantrurističkog duha i buntovni su. Pročitajte detaljnije njegova tumačenja o redosledu rođenja i ličnostima dece.

Prvorođena deca

Prema Adlerovoj teoriji, najstarija deca u porodici dobijaju više pažnje i vremena svojih roditelja nego njegova mlađa braća i sestre kada se rode. To ima i smisla jer novopečeni roditelji kada su prvi put u toj ulozi i sami uče o tome kako se odgaja dete, te više prate pravila, stroži su, oprezniji.

"Najstarija deca, nevezano za to kog su pola, često se osećaju više uskraćeno jer su doživeli da drugo dete ’uzima’ pažnju roditelja u nekom trenutku njihovog života. Oni su uglavnom fokusirani na uspehe", smatra terapeut dr Avigejl Lev, prenosi verywellmind.com.

Najstarija deca u porodici se opisuju kao:

  • Lideri
  • Ambiciozni
  • Organizovani
  • Odgovorni
  • Zreli

Ipak, treba imati na umu da je za decu na neki način i izazov to što su najstariji u porodici jer roditelji od njih obično imaju viša očekivanja, a ponekad im daju i odgovornosti da brinu o svojoj mlađoj braći i sestrama.

Srednje dete

Adler je smatrao da drugorođena deca često imaju ulogu mirotvoraca u porodici, pošto često moraju da budu posrednici u konfliktima između starije i mlađe braće i sestara. Pošto su često u senci svoje starije braće/sestara, drugorođeni često pažnju traže izvan porodice.

Drugorođena deca se često opisuju kao:

  • Nezavisni
  • Mirotvorci
  • Udovoljavaju drugima
  • Prilagodljivi
  • Željni pažnje
  • Ljubomorni
  • Takmičarski nastrojeni
  • Nesigurni

"Sindrom srednjeg deteta" je termin koji se koristi kada se opisuju negativne strane koje ovaj redosled rođenja u porodici ima. Srednja odnosno drugorođena deca su često pomalo zanemarena, ne dobijaju dovoljno pažnje, zbog čega su sklonija da udovoljavaju drugima kada odrastu jer žele na taj način da privuku pažnju.

Najmlađe dete

Najmlađa deca se često smatraju bebama u porodici, čak i onda kada to uveliko nisu. Najčešće ih ljudi doživljavaju kao razmažene, a pošto su roditelji do tada već iskusniji u odgajanju dece, ali imaju i više obaveza, obično imaju daleko opušteniji pristup roditeljstvu.

Najmlađoj deci se neretko pripisuju ove osobine:

  • Zabavni
  • Šarmantni
  • Slobodnog duha
  • Nezreli
  • Manipulativni
  • Sebični
  • Zavisni od drugih
  • Skloni preuzimanju rizika

Prema Adlerovoj teoriji, najmlađa deca su najčešće druželjubiva, šarmantna, imaju više slobode da istražuju, ali su takođe često u senci starije braće i sestara, zbog čega se to naziva "sindromom najmlađeg deteta".

Jedino dete u porodici

Jedinci u porodici su specifični po tome što imaju pažnju roditelja samo za sebe. Po mnogo čemu su slični najstarijoj deci, a često se opisuju kao:

  • Zreli
  • Vredni
  • Perfekcionisti
  • Ambiciozni
  • Maštoviti
  • Oslanjaju se samo na sebe
  • Osetljivi

Jedinci (pošto nemaju braću i sestre) su dosta izloženi interakciji sa odraslima, zbog čega su često veoma zreli za svoje godine. Uglavnom im je prijatno da budu sami i uživaju da provode vreme razrađujući svoje kreativne ideje. Najčešće vole da imaju kontrolu nad svim i ponekad su zbog visokih očekivanja od roditelja skloni perfekcionizmu.

BONUS VIDEO:

Brat sestri poklonio omiljenog medu TikTok/ tammyhembrow

(Yumama/N. Z.)