Mnogi faktorii igraju važnu ulogu u tome kakvo će biti naše zdravstveno stanje, a naučnici su otkrili da je jedan od njih i to koje smo po redu dete naših roditelja. Prema istraživanjima ličnosti, zdravlje ali i sposobnost da održavamo odnose sa ljudima, i te kako zavise od toga da li smo prvo, drugo ili treće dete.

Prve bebe izazivaju veliku radost pa one dobijaju veliku ljubav svojih roditeljima, koji se trude da im u svemu ugode. Upravo ovo može da dovede do njihove preterane gojaznosti jer im mame i tate tokom rasta naročito udovljavaju kad je u pitanju hrana. Studije su pokazale i da prvenci tokom života češće obolevaju od dijabetesa, kao i da su skloniji metaboličkim poremećajima. Kod ove dece češće dolazi i do pojave autoimunih bolesti, astme, kao i razvoja raznih alergija. Naučnici su, takođe, otkrili da roditelji vode računa da tačno na vreme odvedu svoju prvu bebu na svaku vakcinaciju, a da im se dešava da kod drugog ili svakog sledećeg deteta te datume zaborave, i da ona uopšte ne prime vakcinu.

Pogledajte i Mlađe ili starije dete: Šta redosled rođenja govori o karakteru?

To što mame i tate posvećuju više pažnje prvoj deci ima i svojih prednosti. Istraživači tvrde da su ta deca odgovornija, kao da su manje sklonija rizičnom ponašanju u odnosu na svoje sestre ili braću. Tako, mlađa deca češće počinju da puše, konzumiraju alkohol ali i ranije stupaju u seksualne odnose. Psiholozi tvrde da oni na ovaj način žele da privuku pažnju svojih roditelja koji obično zbog previše obaveza nemaju vremena da im se posvete.

Iako su neke ranije istraživanja pokazala da su starija deca obično i pametnija, studija rađena na Ohajo stejt univerzitetu pokazala je da prvorođena deca nisu nužno pametnija od ostale dece. U istraživanju su učestvovale porodice sa jednim, dvoje ili više dece, a u obzir je uzet i socijalni status, kao i starost roditelja.

"Rezultati do kojih smo došli pokazali su da je kod većine porodica četvrto dete isto toliko inteligentno kao i prvo", izjavio je Artur Vajsman, jedan od autora studije. - Veliki uticaj na razvoj inteligencija ipak ima i to koliko roditelji rade na njenom razvoju. Oni koji imaju manje dece, jedno ili dvoje, više se posvećuju mališanima i zato su ona često naprednija od one dece koja rastu u velikim porodicima.

Pogledajte i Praktični saveti: Kako da zaštitite decu od virusa i bakterija

Psiholozi koji su radili na ovom istraživanju kod porodica koje su učestvovale su uočili fenomen nazvan Sibling Niche Theory, koji podrazumeva da u svakoj porodici, bez obzira odakle ona potiče, deca traže svoje uloge. Starija deca su obično vođe, srednja imaju ulogu posrednika i onog ko rešava sukobe, dok su najmlađa uglavnom buntovnici.

"Raspodelom uloga i određenim ponašanjem, deca žele da privuku pažnju koja im je potrebna", izjavila je dr Korina Dženkins Taker, profesor porodičnih odnosa na Univerzitetu Nju Hempšir. "Tokom kasnijeg razvoja kod neke deca ove uloge obično nestaju, dok ima i onih kod kojih ova podela ostaje u porodici do kraja."

Psiholozi su otkrili i da najstarija dece postižu bolje uspehe u školi. Oni su odgovorniji jer se roditelji često oslanjaju na njih i poveravaju im brigu i mlađem bratu ili sestri.

"Najmlađi mezimac u porodici obično je malo neodgovorniji zato što ne očekuje da će ga neko kazniti", kaže dr Korin Dženkins Taker.

U porodicama sa troje dece, gde prvenac "vodi glavnu reč", a najmlađe je bundžija, srednje dete rešava sukobe. Ono se najčešće dobro slaže sa oboje i tu je da održava ravnotežu. Neke studije su pokazale i da su srednja deca privrženija braći, ali vernija u vezama pa je u njihovom slučaju razvod ređi slučaj nego kod ostalih.

Izvor: Novosti

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama